Svjetla velegrada

34. dio

Stajala sam ispred hotela i čekala Milana.
Nosila sam plave farmerke i crni tanki džemper. Kosa mi je bila očajna zbog one punđe pa sam je podigla u visoki rep.

Milan je izašao iz hotela u običnoj majici i farmerkama. Na očima je imao sunčane naočare. Moram priznati bio je zgodan. Prišao mi je i zagrlio me. Mirisao je slično kao Nikola.

"Gde možemo popiti kafu?", pitao je.
"Tu blizu.", odgovorila sam i povela ga do kafića.

"Čuo sam šta se desilo s Nikolom.", rekao je. 
"Dobro. I?", pitala sam.
"Iskreno da ti kažem, razmisli da se pomirite. Ovo do čega si ga ti dovela ja još nisam video. Bio je nesalomljiv. Nisam ga u životu video ni da plače a ne da vene za ženom.", rekao je.

Ovo me iznenadilo. Zar on da propadne zbog mene?

"A koliko sam ja puta zaspala u suzama zbog njega što se istresa na mene kada se napije i posvađa s vama.", rekla sam mirno.
"Koliko si puta zaspala s osmehom?", pitao je.

Zanijemila sam.

"Pod stresom je bio. Zbog toga je pio malo više.", rekao je.
"A dobro kao i svaki student. Dođe to čovjeku.", rekla sam.

Pogledao me kao da sam poludila.

"Šta je?", pitala sam dok se on kidao od smijeha.
"Kako šta je? Kakav on student?", rekao je gušeći se.
"Pa studira saobraćajni fakultet.", rekla sam idalje ne razumjevši čemu se smije.

On je već brisao suze s lica od smijeha.
"Kakav fakultet taj je jedva srednju završio.", rekao je.

Mislio je možda da se šalim, ali se uozbiljio kada je vidio kako sam ja ljuta.
Slagao me.
To i ko zna šta još.

"Pa šta radi onda?", pitala sam.
Šutio je, shvatio je da je zeznuo stvar.
"Šta radi?", pitala sam opet.
"Ne smem ja to reći.", odgovorio je.
"Smiješ. Reci ili ću scenu napraviti da je zapamtite i ti i on.", rekla sam.
"Nisi čula od mene.", rekao je.
"Jasno.", prihvatila sam.
"Drži par kockarnica s drugom, mafija i tako to.", rekao je.

Ušutila sam. Bože s kim sam ja izlazila. I još se pitam odakle mu sredstva da finansira sve ono. Samo  mi nije jasno zašto je on, poduzetnik, izabrao da pati i da se ubija zbog obične studentice književnosti iz druge države. Ionako ja za cijeli život neću, materijalno, ostvariti ono što je on iako je samo dvije godine stariji od mene. Nadam se samo da me nije uvukao u nešto. Nadam se i da on nije nečija meta. Sve mi ovo više liči na film nego na stvarni život. U šta sam se upustila.

Gledala sam u Milana očekujući da mi kaže nešto više, ali on je šutio.
Brzo smo skrenuli s ove teme ali sam ja još dugo razmišljala o tome ko je zapravo Nikola i da li mi je još nešto slagao.

"Milane. Neka ovaj naš razgovor ostane tajna. Hoću da mi on ovo sve kaže.", rekla sam.
Klimnuo je glavom.

"Večeras izlazimo?", pitao je.
"Ne znam... da li je pametno?", odgovorila sam.
"Sačekaj me na istom mestu u pola 9. Naći ćemo već neko mesto, klub da se provedemo.", rekao je.

Te noći...

Obukla sam crnu suknju ciganka kroja i običnu crnu bluzu. Na nogama sam nosila zlatne sandale sa ogromnom petom. Moja crvena kosa je bila savršeno popeglana.
Večeras će Sarajevo goriti.

Došla sam autom do hotela, zaključala ga i čekala Milana ispred vrata. Izašao je u crnom odijelu, sako je nosio preko ruke.

"Idemo?", pitala sam.
"Sačekaj sekund.", rekao je udaljavajući se par koraka i vadeći telefon.

U tom trenutku je izašao Nikola. Skoro sam se onesvijestila. Lijep, kao i uvijek. Samo oči. One njegove divne zelene oči su bile upale, i krvave vjerovatno od stalnog pijanstva. Milan mi je rekao da ni ne jede kako treba.
Mirisao je na neki parfem pomiješan sa viskijem i dimom cigara.
Naslonio se na hotel i samo me gledao. Nisam mogla fiksirati te oči pogledom kako sam uvijek radila, spustila sam glavu. Ne mogu gledati kako osoba koju najviše volim propada zbog mene. A propašću i ja zbog njega uskoro.

"Nećeš me ni pozdraviti?", pitao je.
Glas mu je ostao isti samo je malo drhtao.
Nisam mogla ni progovoriti. Riječi su me gušile, svaki pokušaj da mu odgovorim je propadao. Gledala sam u pod, u vrhove svojih sandala.

"Vidim ja da sam ovde nepoželjan. Rekao sam ti neće hteti pričati sa mnom. Ni ja sam sa sobom ne bih.", dobacio je Milanu i ušao u hotel.
U trenutku sam se osvijestila i potrčala za njim. Povukla sam ga za ruku tako da smo oboje skoro noge slomili na stepenicama.

"Zeyna, ja nisam mislio ono što sam rekao...", započeo je.
"Šuti.", rekla sam i pomilovala ga po obrazu.
Naježio se.
On se ježi pod mojom rukom.
Nemoguće.
Vukla sam ga za ruku ulicom ne obazirući se što on nešto priča, i što nas ljudi gledaju po ulici kao da smo pobjegli iz ludnice.
Idalje nisam mogla progovoriti, gutala sam knedle. Bila sam sretna što je tu, što ga držim za ruku, ali opet onu noć neću nikada zaboraviti. Dobro je, neka je u jednom komadu.

Dovukla sam ga do jedne mračne uličice i bacila ga na klupu.
Sjela sam nasuprot njega.

"Samo mi reci zašto? Šta sam ti uradila? Šta sam ti ja skrivila da me onako povrijediš? Skoro mi je srce prepuklo kad smo prekinuli. A kada sam saznala da si imao nesreću puls sam izgubila.", govorila sam a u glas me izdavao. Suze su navirale. Sreća nije mogao vidjeti to u ovom mraku.

"Zato što sam glup. Nisam znao da čuvam ono što volim. Mislio sam da sam najpametniji a zapravo sam glup. Raskinuo sam s tobom preko telefona, a ti si me držala u životu.", rekao je.

"Zašto si me onako odbacio?", pitala sam, a srce je prijetilo da mi iskoči iz grudi.
"Nećeš razumeti. Bio sam pijan kao letva. Nakon 5 minuta sam shvatio da sam pogrešio, nisi se javila i bacio sam mobitel u Dunav.", rekao je.
"Znam to. Rekao mi je tvoj drug kada si me nazvao iz bolnice. Nikola, shvatam da me ne voliš, da me nisi volio, ali nisi se morao ubiti zbog toga.", rekla sam.

"ZEYNA!", proderao se.
Ustuknula sam. Uplašio me.

"Volim te najviše na svetu. Dao bih ti život kad bi tražila. Hteo sam da te dovedem u Beograd da mi budeš blizu, nisam mogao bez tebe. Imam more problema, jedino što me izvlačilo jeste kada bi zaspala s telefonom pa sam te celu noć slušao kako dišeš.", rekao je.

"Ja sam propadala ovdje zbog tebe. Sinoć sam se toliko napila da su me donijeli kući. Noći nisam spojila da spavam normalno.", rekla sam.

"Svestan sam šta sam uradio i šta sam izgubio. Da sam bar poginuo tu noć.", rekao je.

Opalila sam mu šamar. Puklo je.
Rukom sam mu dohvatila potiljak i osjetila puls. Već sam plakala, ali nije vidio.

"Lakše bi ti bilo bez mene veruj mi. Kad sam se probudio isto kao da sam metak u srce primio. Kada sam se setio šta sam uradio.", rekao je.

"To si rekao sada i nikada više. Ti jesi bezobrazan, drzak i glup. Jesi me slagao hiljadu puta. Jesi me optuživao bez razloga. Jesi mi skratio život za 5 godina. Sve jesi. Ali ja te volim, budalo pijana.", govorila sam udarajući ga. Po licu, po grudima, rukama...
Udarala sam ga a suze su mi se slijevale niz lice. Sav bijes je konačno izašao iz mene.

Privukao me sebi i zagrlio. Poljubio me u kosu i šaptao mi riječi pjesme "Obriši suze mala moja" na uho.
Smirila sam se.

Sada je tu, sa mnom. Sada mi ga niko ne može oduzeti. Ne može pobjeći.
Hvala ti Bože na ovom trenutku. Na njemu.

"Nikola ne želim da izađemo večeras."
"Shvatam. Odvešću te do stana.", rekao je.
"Ne. Idemo kod tebe. Želim da zaspim. Da se naspavam. I da se ne probudim s mamurlukom i uplakana nego pored tebe.", rekla sam.
"Da ne odem odmah u kafanu i ubijem se ranom zorom.", dodao je i nasmijao se.

Držali smo se za ruke i išli do njegovog hotela. Sve je bilo mirno. Ulicama su samo odjekivale moje potpetice. Ušli smo u njegov apartman i pokazao mi je gdje je kupatilo. Oprala sam šminku sa lica pomiješanu sa suzama. I legla u njegovoj majici. Kao da su svi nemiri svijeta nestali. Iščezli. Naslonila sam mu se na grudi i zatvorila oči. Ispraznila sam mozak i fokusirala se samo na njega. Uskoro sam zaspala. Osjetila sam samo kako me pokrio.

Ja sam ga idalje čvrsto stezala ne dopuštajući mu ni da se okrene.