Svjetla velegrada

23. dio

"O, Zeyna. Lijepo da si nam se večeras pridružila.", rekao je Dario.
 Nosio je plavu košulju, jako mu je lijepo pristajala.
"Moram malo i sa vama da se družim.", nasmijala sam se.
"Lijepo izgledaš.", rekao je.
Zahvalila sam mu se. Prijao mi je taj kompliment, od njega koji je malo koga hvalio.
"Jesi li se čula s Mustafom?". pitao je.
"Jesam. Čujemo se svaki dan.", rekla sam.
"Hoćeš li se uvrijediti ako dam jedan komentar?", pitao me.
"Već si mi pohvalio izgled, sve sljedeće će biti oprošteno.", rekla sam uz osmijeh.
"Ti i Mustafa ste divan par.", rekao je.
Zanijemila sam. Zar je toliko očita ta hemija među nama. I to da primijeti Dario koji uvijek izgleda kao da ga ništa ne zanima.
"Hvala, ali mi nismo zajedno. Samo smo drugovi.", odgovorila sam gledajući u vrhove svojih cipela.
"Iz takvih se prijateljstava rađaju najveće ljubavi.", rekao je.
Trznula sam se. Kako je ovo pročitao? Nije valjda toliko očito.
"Ne brini se. Ne širim ja tračeve, ali samo jako dobro čitam ljude. Zbog toga nemam baš puno prijatelja.", rekao je i slegao ramenima.
"Cijenim tvoj komentar. Mogu li ti se povjeriti?"
"Svakako.", rekao je gledajući me u oči.
"Sviđa mi se jedan momak.", ispalila sam gledajući u kragnu njegove košulje.
"Mustafa?", pitao je.
Odmahnula sam glavom.
"Upoznala sam ga jučer. Bili smo zajedno cijelu noć, dovezao me na Univerzitet.", rekla sam.
"Primijetio sam da si kasnila, samo nisam upratio čime si došla na predavanje.", rekao je i nasmijao se.
"Samo molim te, ne govori o ovome nikome dok se nešto ne ozvaniči.", rekla sam.
Klimnuo je glavom i namignuo mi.
U tom času je moj mobilni zazvonio.
Nepoznat broj, pozivni iz Srbije.

"Molim?", javila sam se.
Dočekao me poznat glas. Nikola.
"Gde si Zeyna? Šta ima?", pitao je. Glas mu je zvučao kao da se tek probudio.
"Idem prema restoranu, imam večeru sa studentima. Pričala sam ti.", odgovorila sam.
"A da. Nego, jel mogu oko pola 11 da dođem do tog restorana i da te ukradem na 15 minuta?", pitao je.
Svidio mi se taj prijedlog, zvučao je primamljivije od večere.
"Možeš.", odgovorila sam.
"A kako se beše zove taj restoran?", pitao je.
"E ne znam. Sačekaj sekund. Dario kako se zove restoran u koji su nas pozvali?", obratila sam se Dariu.
"Brener.", odgovorio je.
Ponovila sam ime u slušalicu.
"To je na keju beše?", pitao je Nikola.
Ponovila sam pitanje Dariu, a nakon što je klimnuo glavom prenijela potvrdan odgovor Nikoli.
"Eto u pola 11 ću te zvati, ne brini se nećemo dugo. I ne brini se.", rekao je.
"A oko čega to?", upitala sam.
"Ne zanimaju me studentice. Osim tebe naravno.", rekao je i nasmijao se.
Nisam odoljela da se i ja ne nasmijem prije nego prekinem vezu.

"Dario, mogu li te večeras upoznati s nekim?", pitala sam.
"Ako je kakva djevojka u pitanju itekako.", odgovorio je.
Nasmijala sam se.
"Nije. U pitanju je taj momak s kojim sam sinoć bila.", rekla sam stidljivo.
"I on će biti s nama na večeri? Studira?", pitao je.
"Da, ovaj ne. Studira, ali neće biti s nama na večeri. Doćiće oko pola 11 samo da se vidimo."
"Ne brini se. Neću te obrukati.", rekao je.
Klimnula sam glavom.
"Znam. Samo ni riječi Dini. Nju ću upoznati s njim kada i ako za to dođe vrijeme.", rekla sam.
Klimnuo je glavom. Poznavao je Dinu pa je razumio i moje razloge.

Nakon što smo ušli u restoran i upoznali se sa ekipom iz Beograda zauzeli smo mjesta. Stolovi su nam bili spojeni, a restoran je imao lijep pogled. Ono što me se dojmilo jeste što smo mogli gledati kako nam spremaju hranu. Naravno kupila sam odmah par kutija njihovih cigara. Ponuđeni smo i jednim od najboljih vina. Zaista su se potrudili oko dočeka, ali mene programi i druženja o kojima su oni govorili nisu pretjerano zanimali. Stalno sam gledala na svoj sat kada će otkucati pola 11. Vrijeme je presporo prolazilo, imala sam utisak kao da sam za dva sata pojela sve s tanjira, dok sam u stvarnosti prva završila s jelom.
Oko 10 sati mi je zazvonio telefon.
Udahnula sam duboko i javila se.
Dario je shvatio ko zove, i samo mi se nasmijao.

"Dolazim za par minuta čekaću te ispred restorana. Nisam mogao čekati do pola 11.", rekao je Nikola.
Skoro sam vrisnula od sreće.
U trenutku sam se sabrala i rekla da ću izaći za 5 minuta.

"Dario...",
"Molim?", odgovorio je između zalogaja.
"Dolazi za 5 minuta.", rekla sam ushićeno.
"E da mi je vidjeti kako izgleda taj zbog kojeg ti tako treperiš.", rekao je i nasmijao se.
"Savršen.", izgovorila sam tiho.
"Hajmo da nas ne čeka. To je sigurno engleski princ, kada je tebe tako s nogu oborio.", rekao je i podrugljivo se nasmijao.
Šapnuo je nešto jednom studentu koji je sjedio do nas i zajedno smo izašli ispred restorana.

Primijetila sam kako se crni BMW parkira blizu nas. Podigla sam pantalone, zategla košulju, prošla rukom kroz kosu..
Primijetio je to Dario i povukao mi ruku.
"Smiri se.", šapnuo je.

Osjećala sam se kao da imam 12 godina i kao da čekam prvu ljubav. Na sekundu sam u glavi zamislila Mustafu, ali je ta slika nestala kada nam je prišao Nikola.