Svjetla velegrada

33. dio

Dok smo pili kafu poslije predavanja predložila sam Mustafi da izađemo. Nisam izašla već 2 sedmice od kako se sve ovo sa Nikolom izdešavalo.

"Imam prijedlog gdje bi mogli.", rekao je.
"Gdje?", upitala sam.
"Pozvao me jaran na svadbu, večeras je dernek.", rekao je smješkajući mi se.
Znao je da  na svadbe nisam imuna.
"Ne znam, možda bi Larisa išla s tobom.", rekla  sam.
"Zeyna, ne glupiraj se! Dolazim po tebe u 8.", rekao je.
Klimnula sam glavom.
Zaista mi se išlo na ovu svadbu.

"Šta ćeš obući?", pitala sam.
"Crnu košulju i pantalone. Što?",pitao je.
"Pa da se uklopimo.", nasmijala sam se.
"Samo nemoj da se olešiš kao što znaš.",rekao je.
"Vjeruj mi da ću popiti, samo da se opustim malo. Osjećam se jako loše zbog svega.", rekla sam.

Klimnuo je glavom. Razumio je.

Dok sam se spremala oglasio se telefon.
Broj vodiča Milana. Taman se riješim jednog dođe drugi.

"Molim?", javila sam se.
"Gde si Zeyna? Imam jedan predlog.", rekao je.
"Da?", pitala sam.
"Došao sam u  Sarajevo, da izađemo večeras?", pitao je.

Izlazilo mi se s njim jer bih tako mogla slušati o Nikoli. Mogla sam zamišljati da sam s njim.
Na trenutak biti u Beogradu.

"Ne mogu večeras. Sutra?" pitala sam.
"Može. Kakva to žurka ima večeras?", pitao je.
"Svadba. Ne bi bilo lijepo da svadbu propustim. Pozvala bih te, ali je malo nezgodno."
"Opa. Čija je svadba?", pitao je.
"Moja.", rekla sam.

Rekla sam to jer sam znala da će prenijeti Nikoli, htjela bih da bude ljubomoran jer sam se nadala NAMA. Možda se zaista nešto preokrene.

"Srećno. Onda sutra?", pitao je.
"Svakako. U kojem si hotelu?", upitala sam.
"President."

Boga mi, lijepo.

"Onda te čekam oko 3 ispred?", pitala sam.
"Može.", rekao je.

Završila sam telefonski razgovor i sišla ispred zgrade da sačekam Mustafu. Nosila sam crni kombinezon i bijeli sako, a kosa mi je bila u elegantnoj punđi.

Mustafa mi je otvorio vrata svog Golfa.
"Lijepo izgledaš.", rekao je.
"Hvala.", odgovorila sam.
Srce mi je još lupalo 100 na sat zbog razmišljanja o Nikoli.
Hoću li se ja ikada otarasiti tog čovjeka?

"Samo još da se ne ubiješ od alkohola i ne pokvariš tu eleganciju.", rekao je.
"Znaš kako se osjećam, znaš šta sam preživila. Zaslužila sam da se napijem, da se malo razveselim.
"Dobro. Ja neću pretjerivati, valja te čuvati i voziti kući.", rekao je dok nas je vozio prema restoranu.
"Lijepo si se sredio, da tebe neka ne ukrade od mene pa da moram pješke kući.", rekla sam.
"To je moguće.", nasmijao se.

Zaista je bio divan. Crna košulja mu je ocrtavala svaki mišić, a njegova crna kosa bila je razbarušena i  bio je svježe obrijan. Mirisao je divno.
Parkirao se ispred restorana i ušli smo.

Prvo sam se upoznala s mladom i mladoženjom i čestitala im. Zatim smo otišli da večeramo. Najeli smo se pečenja i krompira, onako prava tradicionalna bosanska svadba.
Nakon večere i par čaša vina otišla sam da igram kolo. Voljela sam narodna veselja i znala sam dobro igrati ove tradicionalne plesove.

Pored mene je igrao neki divan momak, takmičili smo se ko će koga nadigrati i smijali se. Ignorisala sam što mi noge trne od previše igranja u previsokim štiklama. Kada mi je onaj momak šapnuo svoj kontakt vratila sam se za sto. Nisam još mogla podnijeti nikoga osim Nikole.

Muzika je bila divna. Mene je sve sjećalo na Nikolu. Kao da su svi govorili njegovo ime. Razmišljala sam o bijelom vinu koje sam prvi put probala s njim, o večeri na Dunavu, vatrometu samo za nas.
Pružila sam konobaru novčanicu da nam donese flašu višnjevače. Bijelo vino koje su pile dame, ja nisam mogla piti. Napila bih se od jednog gutljaja. Natočila sam višnjevaču Mustafi i sebi, i nekoj ženi koja je sjedila do nas.
Ustala sam i pružila muzici par novčanica i šapnula nešto pjevaču.

U svatove tuđe idem
a da svoje nemam
tuđoj sreći pjesme pjevam
a za sreću ne znam

Blago tuđim svatovima
i svakom što slavi
samo meni lijepe vijesti
nema ko da javi

Utjehu ne nalazim
niko da mi pređe prag
poslije tebe srcu mome
niko nije drag

Spustila sam glavu na sto. Slomili su me ovi stihovi. U glavi mi je bio samo on. Još ja njega dugo neću zaboraviti. A možda on mene već jeste. Znam da je bio dobro i da je imao novi auto, Darko mi je javio. Zvao me i on par puta, ali nisam se javljala. Saznaću dosta o njemu sutra kada se nađem s Milanom.

Slušala sam riječi pjesme i svaku osjećala.
Ruke su mi drhtale skoro da sam pala sa stolice na pod.
Glava mi je bila na stolu a srce mi je treperilo.
Mustafa me obgrlio jednom rukom, ali sam se izvukla.
Jedva sam preživila pjesmu koju sam sama naručila.

Probudila sam se oko podne u svom stanu. Kako sam došla kući i koliko sam popila se nisam sjećala.
S mukom sam došla do dnevne sobe gdje je spavao Mustafa u odjeći od sinoć. Glava me toliko boljela da su mi oči skoro ispale.
Pokrila sam Mustafu dekom i otišla da se presvučem i istuširam. Nakon što sam oprala tragove šminke a sve što sam nosila sinoć ubacila u pranje vratila sam se u dnevni. Pokušavala sam da zaboravim blamažu od sinoć. Koliko sam se napila, a evo ništa mi lakše nije bilo. Idalje sam razmišljala o Nikoli. Pristavila sam kafu i progutala tabletu za glavu da bih izgledala pristojno kada izađem s Milanom.

Donijela sam i Mustafi kafu i probudila ga. Čim me vidio počeo se smijati.
"Šta je?", pitala sam.

Glasa skoro da nisam ni imala, toliko sam bila promukla.

"Olešila si se sinoć. Jedva sam te iznio do stana. Kakve si ono pjesme naručivala?", smijao se.
"Naručila sam jednu i ubila se njome.", rekla sam.
"Ženo draga, koji si ti alkos.", rekao je.
"Mustafa pij kafu, ja u 3 imam dogovor."
"Kakav?", pitao je.
"Sa jednim prijateljem iz Beograda.", odgovorio sam.
"Nikolom?", pitao je.

Na pomen njegovog imena sam zadrhtala.
Kao odgovor sam samo odmahnula glavom.