Ona je njegova klinka ❤

13.

James P.O.V.

Napokon sam joj priznao. Zapravo i njoj i sebi. Ta cura me tako dugo voli,a ja sam bio kreten pa sam to ignorisao. Za to je sve drustvo krivo. Nikad vise ne zelim biti bahat i ufuran. Osjecam se grozno zato sto sam imao predrasude,a zapravo tu djevojku nisam ni poznavao. Sada sam spreman na nesto vise. Na nesto sto nisam imao ni sa jednom drugom. Zelim ljubav,a ne avanturu. Jos potpuno nisam siguran da li sam zaljubljen ili ne,ali vjerovatno kad ti neko zivot promjeni iz temelja ti nesto znaci. Ona je ta koja me je naucila lekciju. Ona je tako divna. Oci i kosa i njena nevinost koja joj se cita u ocima. Predivno bice. Neiskvarena i puna ljubavi. Ali ona je velika misterija koju moram nekako rijesiti.

Vec je nekoliko sati promatram dok spava. Divna je.

Ona je drugacija. To znam jer bi sa nekom zavrsio u krevetu i ujutro vec zaboravio prethodnu noc. Ne bi mi znacile,ali ona znaci i to mnogo.

Probudila sam se. Nije ga bilo u sobi. Vec sam mislila da je sve ono san. Jos uvijek sam bila u haljini od prethodne noci. Nisam cak ni sminku skinula. Ustala sam i potrazila ga. Amanda nije u sobi prespavala. Vjerovatno je sa Jasonom. Pogledala sam na mobitel. Jos je jutro. Dobila sam poruku od mame. Pa tek sam se sad sjetila da sam joj zaboravila odgovoriti na poruku. Zapravo nisam je ni nazvala da joj cestitam u ponoc. Iz razmisljanja su me trgnula vrata od kupatila. Poskocila sam jer sam mislila da sam sama.

Ali on je bio tu. I ono sve nije san.

"Dobroo jutroo,nadam se da si se naspavala?-upitao me je.

"Daa,jesi ti sinoc prespavao ovdje?"

"Paa zapravo nisam spavao. Promatrao sam tebe. Nisam te htio ostaviti samu,ali nadam se da se ne ljutis."

"Nee"-osjetila sam blag val vrucine. Nadam se da se nisam puno zarumenjela.

"Emma mislim da bi trebali porazgovarati. Ja sad idem. Moram nesto obaviti,ali mozemo se naci kasnije."

"Uredu"-nisam znala sto mu vise dodati na to.

"Mozes li mi posuditi svoj telefon. Trebao bih nazvati nekoga."

Pruzila sam mu svoj rozi iphone.

Nakon par sekundi u sobi je zazvonio drugi telefon.

"Oh to je sigurno Amandin telefon."-rekla sam mu.

"Ludice to je moj telefon. Nazvao sam ga ja, da bi mi ostao tvoj broj."

"'Mogao si traziti broj. Valjda bih ti ga dala."- rekla sam mu kroz smijeh.

Poljubio me je u celo i otisao. Rekao je da ce me nazvati da se nadjemo.

Ostala sam sama u sobi.

Amande jos nema.

Odlucila sam mami poslati poruku.

Tek sam sad shvatila da sam jos u onoj crnoj haljini. Kosa mi je rascupana kako sam spavaala,a i sminka mi je sigurno grozna.

Otisla sam u kupaonicu i napravila sam si toplu kupku s aromom kokosa. Moja najdraza.

Usla sam u kadu i maksimalno sam se opustila. Iskljucila sam se iz stvarnog zivota i uplovila u misli.

Razmisljala sam da li je moguce da me voli? Da li se moji snovi ostvaruju? Da li cu konacno i ja imati nekoga?

Mislim da ne treba da brzam. Prvo treba da budem sigurna da me voli i da je sve ono istina,a ne neka igrica. Ja sam inace jako stidljiva i mislim da ce mu trebati puno vremena da sazna od mene da ga volim previse iako mislim da sam mu sinoc priznala da ga volim. Od uzbudjenja se ne sjecam bas svakog trenutka i svake rijeci koju sam izgovorila. Bila sam pod utiskom,ali nije me briga jer sam mu vjerovala. Ne znam zasto,ali vjerujem mu na neki naci. Osjetim neku vibraciju. Dobru vibraciju. Ali prije svega cu se uvjeriti da je sve ono istina. Ne zelim baksuzirati niti riskirati. Previse sam ja zbog njega propatila koliko god da ga ludo volim.