Ona je njegova klinka ❤

29.

Probudila me je buka koja je dolazila iz kuhinje. Iz sna sam ustala iz toplog kreveta. Protrljala sam oci i nevoljko se uputila da vidim o cemu se radi. Hladan parket milovao je moja gola stopala na sta sam se ja najezila. Usput sam pogledala na sat. Vec je podne. Nije valjda da sam spavala toliko dugo.

Prizor koji sam vidjela me je zatekao. Tom je stajao sa koferom i raspravljao se sa njegovom mamom.

"Izvinite sto se mjesam,ali sta se dogadja ovdje?"

"Oh, Emma duso. Nista bitno. Vrati se u sobu. Sredit cemo mi to."

"Uredu,kako god vi kazete.
I da, dobro vam jutro."

Nasmjesila sam im se i vratila se nazad u svoju sobu. Nisam vise mogla spavati. Vidjela sam da imam nekoliko poruka na telefonu i to sve od Jamesa. Ljubav moja. Sigurno mu nedostajem. Odlucila sam ga nazvati.

"Pa ko se to mene sjetio?"

"Dobro jutro i tebi James."

"Pa ne bih rekao da je jutro."

"Pa dobro,kod mene je podne. Vremenske razlike,sjecas se?"

"Ah,da ludice moja."

"Sto radis?"

"Izasao sam vani sa Markom. Dosadno mi je bez tebe,znas falis mi."

"I ti meni. I samo da znas ljubomorna sam na Mark-a. Volim te. Zvat cu te poslije,moram ici."

"Ljubim te."

Poklopila sam i otisla u kupaonicu. Obavila sam jutarnju higjenu. Obukla sam se i izasla iz sobe. Valjda su sredili sve. Ne zelim im smetati.

Kad sam izasla iz sobe nikog nije bilo. Vjerovatno su negdje otisli.

Nisam bila gladna,ali ipak sam pojela bananu i popila caj. Trebalo mi je nesto da me zagrije. Istina,sjedila sam pored kamina. Mozda ironicno malo,ali ja sam se smrzavala.

Tek sad sam se sjetila da su se Tom i njegovi svadjali jutros. Otisla sam do njega u sobu. Ne vjerujem da je i on otisao negdje.

I bila sam upravu. Sjedio je na krevetu. Imao je slusalice na usima i bio je nekako odsutan zbog toga vjerovatno nije ni primjetio da sam usla u sobu. Sjela sam pored njega. Na to se trznuo.

"Oh, Emma. To si ti."

"Sta je bilo ono jutros?"

"Nista bitno."

"Kako mislis nista? Stajao si sa koferom i svadjao se sa svojima. "

"Rekao sam ti da nije nista."

"Ne mozes mene prevariti. Znam te dovoljno dugo. Jasno mi je i samoj da nije nesto uredu."

"Bas ne odustajes."

"Ni ti,ali koliko god da si tvrdoglav ja sam gora."

"Maa.."

"Jel zbog neke cure.?"

Flashback

Tom's P.O.V.

Probudio sam se rano,zapravo nisam uopce spavao. Cijelu noc sam razmisljao o onome sto mi je Emma rekla. Ona ga voli. O moj Boze. Izgubio sam je. Zapravo da li se moze izgubiti nesto sto nikada nisi ni imao. Bio sam zivcan i najradije bih sve polupao,ali onda bi ostali mislili da sam ja prolupao. Izasao sam iz sobe i napravio si jaku kafu.

Nisam ni primjetio da su moji vec ustali. Nisam imao zivaca s njima se raspravljati pa sam odmah ustao i krenuo u sobu.

"Sta se mladom gospodinu desava u rano jutro?"-moj otac stvarno nekad zna nazivcirati covjeka,ako se to racuna jer sam vec dosta nazivciran.

"Ne tice te se."-odbrusio sam mu.

"Ne budi drzak prema ocu."-strogo mi je rekla mama.

"Bit cu kakav ja zelim da budem. Pustite me na miru. Zapravo idem,tako je najbolje. Nisam trebao ni dolaziti."

Otisao sam u sobu i nabrzinu spakovao kofer i svoje stvari. Ovako ce mi biti lakse. Ne mogu je vise gledati. Svaki put kad se nasmije ja se jos vise zaljubim u nju. Nisam ih mogao slusati. U tom trenutku taman dok sam izlazio iz sobe s punim koferom odjece,ona je izasla iz sobe.

(end of falshback)

"Pa zapravo i jeste zbog djevojke. Volim je,a ona voli drugog."

"Ajj jadan. Zao mi je. Bit ce bolje. Vjeruj mi."

Prisla sam i zagrlila ga. Zao mi je kad neko pati,a pogotovo Tom. On mi je jako vazan.

"A gdje su ostali?"

"Otisli su u razgledavanje Moskve."

"Hajde,nek im je fino."

Tom i ja smo pricali dugo. Nismo se obazirali na vrijeme bas kao u dobra stara vremena. On je jako dobar prijatelj. Uvijek je tu za mene.

James P.O.V.

Falila mi je jako. Morao sam nekako ubiti vrijeme pa sam izasao sa Mark-om vani. Otisli smo u nekakav klub. Prepun mladih,alkohola i dima cigareta. Mark je odmah otisao u "lov" na djevojke,a ja sam sjeo za sank i narucio viski. Nekoliko djevojaka mi je prislo i pokusale su me impresionirati,ali pred mojim ocima je bila njena tamna kosa. Moja Emma. Iz misli me je prekinuo zvuk telefona. Bila je Emma. Bas kao da je cula moje vapaje za njom.

Pricali smo kratko.

Nisam mogao biti dugo u ovom klubu. Rekao sam Mark-u da odlazim.

Ubrzo sam se nasao u svom stanu. Mogu reci i nasem stanu. Nisam puno popio,ali alkohol i smrad cigareta je ubrzo ispunio moj stan. Pogledao sam je. I ona je gledala mene. Njen portret. Portret najljepse zene.

Istusirao sam se i isprao smrad alkohola i cigareta. Bacio sam se na krevet i utonuo u san.

Ujutro me je probudio zvuk mobitela. Bio je to Mark.

"Covjece sta je to bilo sinoc? Zapravo nije nista bilo jer si otisao."

"Bilo mi je dosadno."

"Dosadno? Covjece pa klub je bio pun zgodnih djevojaka."

"Mark. Ja volim Emmu. Ne zanima me niti jedna druga."

"A tu smo znaci. Sta se s tobom desilo? Koji je vrag usao u tebe? Zapravo sta ti je ta mala uradila?"

"Ona nije mala. Ona je Emma, i da promjenila me je. Ona je najbolje u mom zivotu i necu opet dozvoliti da budem kreten i idiot."

"Brzo si zaboravio staro drustvo dok tvoja Emica seta po Moskvi u drustvu zgodnog frajera."

"Zacepi Mark."

"Sto je? Jel zelis mene ili sebe uvjeriti u nesto?"

"Mark.."- upozorio sam ga.

"Stvarno si papak."

Poklopio sam mu slusalicu. Nisam ga mogao vise slusati. Dotakao je moju crtu strpljenja. Ne mogu dozvoliti da neko vrijedja Emmu. Ali da li ima istine u tome sto Mark kaze? Ne, Emma me ni bi prevarila. Ona me voli i ja to znam,a i osjecam.