Dva dana sam u kući svojih roditelja i ne mogu duže ostati. Više od pola posla koji smo otac i ja isplanirali da uradimo sam završio i zadovoljno gledam u sređeno dvorište. Istuširao sam se, a majka je spremila kasni ručak, pa čekamo samo da tata dođe i da jedemo zajedno a posle toga moram krenuti. Sven me zvao i rekao mi da moram doći, a detektiv koji je radio na istraživanju Dajaninih roditelja ima informacije i moram ih uzeti od njega, ali m je i jasno dao do znanja da dalje ne smije da traga jer je upozoren. Znao sam da ćemo naići na problem prije ili kasnije. Predugo je mogao da kopa a da ga niko ne opomene ni za šta. Sven nije došao, ali smo se čuli i juče i danas. Zvučao je po malo čudno i rekao mi da bismo trebali da porazgovaramo čim se vratim i da je bitno. Nije htio preko telefona da mi spomene o čemu se radi pa sam i napet i znatiželjan. Šta god da je ozbiljno je inače ne bi bio ovako čudan i tajnovit. Malo je stvari o kojima ja i on ne možemo telefonom raspraviti. Nešto nije u redu i moram se sa njim naći što prije. Neću stići prije posla, jer sam se zadržao ovdje.
„Kada ćeš ponovo doći?" majka me upita kada sam je poljubio u obraz, a otac je stajao iza nje i posmatrao nas sa smješkom.
„Ubrzo. Na sledeći slobodan dan. Najvjerovatnije. Uglavnom ću vas nazvati" i otac me zagrli i potapša po ramenu.
„Dobro ti ide, sinko. Još samo da se skućiš i sve će se vratiti na staro" nikad se više ništa neće vratiti na staro. A što se tiče onog kućenja, ostaće doživotno razočaran. Ne planiram se ženiti, nikad. Ne planiram nikad više voljeti.
„Jednog dana, oče..." samo sam to rekao i otišao. Ne mogu mu i poslednju nadu da ugasim. Neka mašta.
Dok sam vozio do detektivskog ureda, nazvao sam Svena i rekao mu da dođe u klub malo ranije. Rekao je da je već tamo i da ga potražim kada stignem.
„Gospodine Torn. Za vas sam iskopao nekoliko povjerljivih informacija kako mi se čini, ali danas sam dobio nalog za zatvaranje i od sutra ne radim više, bar ne ovdje" na šta god da je naletio mora da je veliko dok ga je neko odlučio skloniti.
„Isplatiću ti sve sa amatom, a ako imaš nekog drugog za preporuku, samo kaži" on sleže ramenima.
„Hoćete iskreno. Mislim da je to što radite opasno. Ni jedan normalan istraživački tim neće riikovati svoj život da legalnim putem dođe do informacija iako svi imamo izvore sa strane. Nađite nekog profesionalnog hakera. To vam je moja preporuka. Nekoa ko zna šta radi i kako sakriti tragove" Ovo nije nikako dobro.
„Pokušaću naći nekog takvog" iako čisto sumnjam. „Ovdje ti je isplata po dogovoru i bonus koji si zaslužio. Žao mi je zbog ovoga" pokažem rukom na kutije u koje je spakovao dio papira.
„Znao sam da ovdje neću ostati dugo čim sam uzeo tebe. Vrijeme je bilo da odem i ranije jer sam imao neugodnosti, ali kada sam naletio na doktorske prevare i dilanje droge u visokom društvu znao sam da ću otići i kako" ne mogu a da se ne divim njegovom pomirenju sa sudbinom.
„Hvala na svemu" kažem mu i uzimam fascikle koje je pripremio za mene. Očigledno je nešto veliko dok ima ovoliko papira.
Morao sam da odem do stana i presvučem se za posao, pa sam počeo da čitam papire u hodu, grubo prelazeći po podatcima koje sam imao. Robertovo ime je bilo na nekoliko dokumenata koji mi baš nisu jasni, ali imaju veze sa nekim lijekom. Ovo bi mogla da zna Dajana, ali nekako sam očekivaod a naletim na njeno ime negdje ali ga nije bilo. Zašto se otuđila od njih? Šta je ispod površine?
Pitanja su se nizala cijelo vrijeme ali su morala malo i da pričekaju. Sven me zvao da vidi stižem li i morao sam krenuti. Kad je on u pitanju, moram malo da povedem računa o svojoj impulsivnosti i u reakcijama. Prijatelji mogu da pretrpe svašta, da pređu preko mnogo toga, ali imaju limit. Imam ga i ja, ali shvatio sam da sam se par puta prešao. Sven to nije zaslužio.
