Opijena sam... Želja je toliko glasno tekla kroz mene da je i on sam mogao to da čuje. Tijelo koje je tako snažno okovalo moje je bilo ono za čime sam godinama unazad čeznula i željela sam ga više nego li sam smjela to. On je moja propast, dio mene, duša koja je oteta, srce koje je razoreno. On je ujedno i ljepilo koje može da me oporavi, vrati život mom biću i oživi me u potpunosti, ali je i moja kazna, moj dželat... Znam koliko je opasno igrati ovu igru ali ne mogu da mu odolim i puštam ga ma se igra. Želim mu biti igračka, želim sve od njega, nije bitno koliko košta to ni šta će na kraju da se desi. Kada me već savio do tačke pucanja, zašto se ne slomim sama kad imam priliku za to.
„Možda mogu da se pobrinem..." njegove usne padaju na moj vrat. Upijam dodire po koži kao pustinja kišu i vapim za još. Tijelo mi gori. Izvijam se prema njemu i puštam da one snažne ruke obujme moje dupe i obavijem noge oko njegovog struka. Ja sam jadna i glupa, eto šta sam, ali mu ne znam reći stani. On je znao svaku tačku na mom tijelu koju može da dodirne da i da me raznese, a znao je i kako da uzme od mene to što mu treba.
„Djevojčice... Neke stvari se ne zaboravljaju, zar ne? Još pamtim kako se raspadaš ispod mene i kako vrištiš moje ime dok te jebem žestoko" zacvilim. Doslovno. Ovo naše vaćkanje će me koštati zdravog razuma. Uovom momentu ga i nemam, ali ko pita zar ne?
„Derek... Molim te" on se nasmiješi. Ne znam da li mi se sveti, ali ostavlja sitne ugrize po mojoj koži, a snažne ruke me nose do malog stola i završavam na njemu besramno šireći noge dok on ruku pokušava uvući u moj gaćice.
„Želiš da svršiš? Neće ići" uhvatim ga za ud preko hlača, na šta on prosikće opijen potrebom.
„Koliko tebi toliko i meni" njegove usne se obruše na moje. Ljubi me kao da sutra ne postoji. Svaka žena bi bar jednom u životu trebala biti ovako poljubljena. Jezici se bore, a dodiri postaju grubi. Mokra sam dole toliko da me čak i sram.
„Jeste li vas dvoje živi unutra" vrata se treskom otvoriše i Sven uđe u sobicu. „Jebiga, nisam znao da prekidam jebačinu. Daj uzmite sobu... Ovo vam je prljavo mjesto za seks pomirenja" usran tajming, a stvarnost oko nas se toliko nadvi i pogodi me tako da sam se zacrvenjela u licu i oborila glavu. Ponašam se kao poslednja drolja, što sa njim i jesam.
„Jebi se Sven" Derek mu reče i pusti me.
„Da li to znači da ste razgovarali i riješili ovo sranje" kome je u svemu ovom razgovor bio na kraj pameti. Nikom. Ne znam ni šta bih mu rekla.
„Da nisi došao, možda bismo postigli nekakav kompromis. Zar ne Dajana?"Nisam ništa rekla samo sam pogledala u Svena i poželjela da se zemlja otvori.
„Izvinite ali sam pomislio na najgore kada sam vidio da niste izašli iz ove sobice. Sa vama čovjek ne zna na čemu je" ni mi sami ne znamo na čemu smo, ali znam da na seksu nismo na pravim emocijama još manje.
„Nikad joj fizički ne bih naudio" promrmljao je Derek dok je izlazio iz sobe. Zato je moje srce u velikoj opasnosti. Emocije ne mogu da kontrolišem. Previše su jake, a ja preslaba da im se oduprem. Gledam za njegovim leđima i pokušavam da se saberem. Svaki živac u mome tijelu zuji i treperim. Mogla bih se srušiti na zemlju bez po muke jer me koljena jedva drže.
„Jebi se Derek..." vikne za njim i stane ispred mene. „Jesi li dobro?"
„Ne znam... Nisam Sven,ali sam umorna i rastrzana toliko da ne znam šta sutra da očekujem" ne govorim mu da se i dalje sjećam jako slabo kad je on pored mene ali to može da se vidi. Moj zdrav razum je svakako upitan posebno nakon ovog, a srce... Ono vapi za malo ljubavi kakvu je imalo. To se neće i ne može promjeniti...
„Mogu razumjeti... Pričao sam sa njim i rekao mu da sam bio sa tvojim roditeljima. Ništa drugo nisam spomenuo. Dajana, moraš mu neke stvari reći" odmahnem glavom. Misliće opet da lažem i da želim da me sažaljeva.
