Blještavila ovog velikog grada su trebala da me opuste ali sam toliko napeta da ne mogu ni jesti kako treba. Sa Svenom se čujem svaki dan, stalno mi govori o njihovim aktivnostima i znam da danas imaju sastanak sa federalnim agentom kome će da ispričaju sve i koga je preporučio Derekov otac. Pogledam u telefon po ko zna koji put pa u Viki koja je za ovih pet dana aktivnog sunčanja dobila bronzanu boju i izgleda kao da se provodila negdje na moru kao nikad do sad. Uživala je i podnosila moje usrano stanje bolje nego inače. Kako kaže, uživa trošeći sa Svenove kartice pa smo imale , manikir, pedikir, masaže i još ko zna koliko tretmana od kojih bih pola da preskočim kao i depilaciju intimne zone, ali neće to samo tako ići.
„Baciću ti telefon u vodu. Sutra idem kući, a ti ostaješ ili se vraćaš sa mnom?" Svenu sam spomenula da želim da se vratim za vikend ali ne želi ni da čuje. Rekao je da sačekam dok prođe sastanak danas i da će me nazvati a ja sam za svaki slučaj popakovala dio stvari u kofere. Malo sam sumnjičava jer su Silvia i Roberto mirni, a to znači da pripremaju plan djelovanja. Sigurna sam da su do sad shvatili kako je Sven uzeo dio papirologje iz tog kofera kao dokaz. Svaki dan se probudim zabrinuta za njih dvojicu. Ako drugima mogu da kažem kako mi Derek ne znaći ništa sebe ne mogu da prevarim. Još ga volim isto kao i ranije i strah da će ga ubiti postaje prevelik. Dok je bio u zatvoru, znala sam bar da je tamo i da će jednog dana da izađe vani. Sad ne znam da li će dočekati novo jutro u komadu jer je na tragu velikih stvari. Ne želim da umre bez obzira na sve. Nema veze što smo postali dva svijeta, što je sve između nas porušeno, ne želim mu zlo. Dosta smo ga u životu imali od svih drugih kad nam je najmanje trebalo.
„Ne znam još. Sven se nije javio i pojma nemam kako je prošlo sve. Ako ne nazove do devet večeras, rezervisaću sa tobom i vraćam se kući" ako me provale sa lažnim pasošem gotova sam. To je najgori dio, a imam i svoj pa ga mogu iskoristiti ako zapne i vratiti se nazad u svakom slučaju. Voljela bih da ipak Sven zna da dolazim. Što manje iznenađenja imaju to bolje.
„Oda ću nam ja kasnije rezervisati. Ne planiram danas cijelidan provesti ovdje. Hoćemo li negdje vani na ručak ili na večeru? Ni jednu noć se nismo izludovale kako treba ali ne mogu ti ovaj put zamjeriti ni na čemu. Još ne mogu da dođem sebi kako se sve odigralo" nije jedina ali nisam rekla ni riječ. Mora jednog dana da nam bude bolje, ne može vječno da nam bude mračno. Nije nam suđeno zajedno, pa postoje drugi ljudi. Iako sam mislila da ći stvarno upoznati nekog i provesti neko vrijeme sa nekim ko nije on, nisam mogla. Ne zato što nema zainteresovanih, već što ja nisam zainteresovana. Ne mogu se zamisliti u toj ulozi. Da me dira neko ko nije on ili da pokušam da se u potpunosti predam nekom drugom.
„Možda bismo mogle u mali obilazak. Ne moramo nigdje daleko, ali recimo na dobar sladoled ili ludu vožnju gradom. Možemo to sebi da priuštimo" Kad sam shvatila koliko mi je novca Sven dao umalo nisam flipnula. Nazvala sam ga i umalo smo se posvađali, pa sam na kraju opet morala da popustim. Ne bih ga mogla pobijediti sve i da se borim do poslednjeg daha. Naći ću način da mu se zahvalim kada se vratim tamo.
„Ako ti ne želiš, ja želim u lov. Nekoliko pića u nekom fensi klubu čisto da imamo dobru uspomenu. Vratićemo se do ponoći" namigne mi. Nisam joj ovaj put mogla reći ne, pa sam se osmjehnula.
„Važi" ona je ciknula.
„Kako ću uživati dok nas budem oblačila i sređivala. Nećeš mi reći ne ni u snu. Poslaćeš slike Svenu da ih pokaže Dereku i nas dvije ćemo da im malo vadimo mast. Ako nećeš ti, ja ću" ne znam koliko je dobra ideja da razjarim još malo njegov bijes, posebno sad kad zna za bebu koju sam mu prećutala. Sven me nazvao da mi kaže kako je naletio na snimke i doktorovo mišljenje. Zaboravila sam da to imam jer nikad nisam kopala po toj kutiji. Morao je da sazna prije ili kasnije i stvarno ćemo imati gadno suočavanje kada se vratim kući. Mislim da ću se useliti kod Viki dok ne nađem neki stan koji sebi mogu priuštiti. Kod Svena sam dok se ne smiri ovo sa mojim roditeljima. Moram opet svoj život da organizujem i ne pada mi to toliko teško kao prvi put. Ovaj put nisam potpuno sama i znam da iza sebe imam ljude koji su u stanju ruku staviti u vatru za mene.
