Mafijašica i budale/ZAVRŠENA

14#

MERRY'S P.O.V.

"Gdje su tako dugoo."

"Kad ih vidim, razbit ću ih." Rekao je Rony. "Ovo im je prvi put da kasne."

Istina, Lucijana, Čobana i Indiga nema već pola sata. Nisu nam ni javili da ih neće biti. Čekamo ih iza škole da zajedno idemo u bazu jer nas je Teky zvao.

"Jesu vam se javili na mobitele?" Pitala sam.

"Ne."

"Ni meni."

"Meni se spava..." Promrmljao je Louis i srušio se na pod. "Ah travo, nedostajala si mi..."

"E to se zove psihopatizam." Rekao je Liam punih usta. Jeo je pecivo neko.

"To ne postoji." Lejla je napravila čudan izraz lica.

"A baš ti znaš."

"Pa znam bolje od tebe!"

"Možemo se bar jednom ponašati ko normalne osobe?" Pitala sam ih. Ušutjeli su. "Hvala."

"Plaćaš mi sladoled..-" Rekao je Louis Lejli.

"Što? Ne!"

"..ako me ne odneseš do mog motora." Dovršio je rečenicu.

"Ti si naporno govno." Ustala je s trave.

"Dobro, idemo. Ovi se očito ne misle pojaviti."

Sjeli smo na svoje motore i odvezli se do baze.

Teky nas je čekao u teretani.

"Ovako, danas imate zadatak za vježbu. Ništa što prije niste radili, ali ovo će biti malčice drugačije. Ja ću vam objasniti a vi usput vježbajte."

"Jasno šefe." Otišli smo na sprave za vježbanje.

"Gdje su vam nova trojica..?"

"Ne znamo šefe. Zadnje smo ih vidjeli ujutro u školi. Ne javljaju se na mobitel a nama se nije dalo ići ih potražiti."

"A, dobro onda. Danas, idete u pljačkanje banke. Bit će više dežurnih ljudi zato jer se i prošli tjedan dogodila pljačka." Pogledao je u nas. "Ne znamo tko je to bio, ali i nije naš problem sve dok ne napadnu nas."

Svi smo ga slušali i pratili osim Louisa. On je stajao na mjestu i zagledao se ispred sebe. Opet je odlutao negdje...

"Louis!" Zaderao se Teky.

"Da gospodine!" Trgnuo se iz misli.

"Nešto ti je ispalo."

"Što!" Odmah se sagnuo.

"Koncentracija." Teky ga je udario po glavi i ovaj je odmah pao. "Pa da nastavimo." Nasmiješio nam se.

(...)

Trenutno se nalazimo u našem kombiju ispred banke. Imamo vozača, tako da ne trebamo brinuti i za to. Opremljeni smo i spremni opljačkati banku. Dogovorili smo se da uzimamo najviše 50 milijuna.

Izašli smo iz kombija. Svaki ima svoj pištolj s prigušivačem. Polako smo se došuljali do stražnjeg ulaza. Evan je upucao stražara, a Lejla je obila velikim kliještima lokot i ušli smo. I to im je neka zaštita.

Sad nas nitko ne navodi pa se moramo sami snalaziti.

Razdvojili smo se, Rony, Klada i ja idemo riješiti čuvare i nadzorne kamere, Lejla, Louis i Liam idu po novac, a Rafi i Evan su na straži.

Rony i Klada su mene poslali samu kod kamera. No super. Na putu sam srela dvojicu policajaca.

"Ni makac!"

"Ha?"

"Polako se okreni i ruke u zrak!" Jedan je uperio pištolj u mene.

"Meni govoriš?"

"Mlada samo čula si ga!" Rekao mi je drugi policajac.

"Moram te razočarati seronjo, ja nisam dama." Izvukla sam pištolj iz hlača. Odma sam ispalila dva metka u njih pa nisu stigli reagirati.

"Nećeš se tako lako izvući." Jedva je progovorio prvi.

"Oh, ali već jesam." Rekla sam znajući da je moja ekipa pobila već sigurno pola stražara.

Ušla sam u sobu sa skrivenim kamerama i pjevušila neku pjesmicu. Podigla sam glavu i primjetila uplašenog policajca kako je uperio pištolj u mene.

"O, pozdrav." Nasmiješila sam se.

"Ruke u vis!"

Nakrivila sam glavu.

"Ponavljam, ruke u vis!"

Preokrenula sam očima. Izvukla sam pištolj i upucala ga točno u srce. "Nisi mi bio nešto zanimljiv..." Rekla sam i isključila kamere.

"Riješeno." Rekla sam u mikrofon koji je bio pričvršćen za moju majicu.

Ostaje mi vremena pa sam malo pronjuškala po prostoriji. Ništa. Samo neki bezvezni papiri.

Čula sam da se oglasio glasni alarm i pojavilo se neko crveno svijetlo. Znači, mogla bi ići sad.

Sporim koracima sam se uputila prema izlazu. Usput sam razgledavala zidove banke. Bijeli su. Ne sviđaju mi se. Bilo bi bolje da su plavi... Ili crveni... Ili zeleni.
Na putu sam srela Ronija koji se igrao ključevima.

Svi smo se našli u kombiju i zbrisali prije nego što je policija došla.

"Ubili ste sve stražare?"

"Jesmo... Valjda."

"Ah, imate novac?"

"Ma ne, Merry, nemamo ga. Ostavili smo ga tamo da bude za ukras mrtvim truplima." Rekao mi je Liam.

"Jesmo? Ja sam mislio da si ga ti ponio." Zbunjeno je rekao Louis i slegnuo ramenima.

"Ne? Ti si ga trebao ponijeti. Ja sam bio zauzet sa stražarima."

"Što? Ja sam se gledao u ogledalo."

Svi smo se okrenuli k Lejli.

"Ja? Ne gledajte mene. Ja sam pomagala Liamu."

Udarila sam se po čelu. "S kojim ja idiotima radim..."

"No zezamo se."

"Zezamo se?" Pitao je Louis.

"Da idiotu, pa ti si bježao s novcem pa ti je pao i onda ga je Rafaela pokupila."

Pogledali smo Rafaelu. Hm, to je čudno, nema je.

"A... Gdje je ona sad?"

"Pa... To ti je dobro pitanje."

"Dečki... Zaboravili smo ju?"

"Tako izgleda..."

"Pa onda okreći kombi i vraćaj se po nju!!"

Iznervirano sam uzdahnula i prekrižila ruke.

"Hej, možda da uključimo mikrofone." Nasmijao se Louis.

Budale.

Uključio je mikrofon i čuli smo ljutu Rafaelu kako se dere nešto nerazumljivo.

"Daj smiri se, ništa te ne kužimo."

"Kreteni maloumni!! Ostavili ste me tamo!"

"A stvarno?"

"Ugh... Dobro što sam uspjela pobjeći."

"Gdje si sad?" Pitao ju je Louis.

"U šumi iza banke."

"Ah, neda nam se sad ići u šumu, nađemo se u Letreskoj. Nije ti daleko to. Kojih deset minuta pješačenja. Mi do toga odigramo jednu partiju kartanja. Bokić!"

"Ne ne ne, Louis ne prekidaa..-"

"Eto, riješeno." Pogledao nas je nasmiješeno. "Idemo se sad kartati."

I tako smo se kartali sve dok se Rafaela nije pojavila.