17#

605 55 14
                                    

HLG BOKY'S P.O.V.

Plan se nastavlja. Malo ćemo improvizirati, čini mi se.

Merry je sada obavila poziv s Tekijem i rekla da se nađemo s njim u njihovoj bazi na sjevernom djelu grada. Pa koliko oni baza imaju?

"Imate neko prijevozno sredsvo da nas odvezete do tamo?" Pitala je Merry.

"Pa kakvi bi mi kriminalci bili da nemamo?" Upitam smiješeći se.

"Hm... Ajde može proći. Zanemarimo činjenicu da ste ovaj kombi ukrali jednom dostavljaču peciva koji radi u pekari nedaleko ovog skladišta." Rekla je Lejla pregledavajući kombi nekim naočalama.

"Peciva? Di su peciva?" Louis je ustao s poda i raširio oči.

"Nema pecivaa!" Povikala je Merry, ali Louis je već ušao i raskopavao po kombiju. "Baš ti hvala Lejla."

"Našao sam ihh! Je ko gladan?" Čulo se iz kombija.

"Zapravo ja sam."

"Da, i ja."
Čulo se još potvrdih odgovora.

Nakon što smo se najeli, odvezli smo se do te baze. Od naprijed je bila slastičarna, a otraga se nalazilo tajno skrovište.

"Bok! Može jedan sladoled?" Pitao je Louis kad smo ušli.

"Ne." Ravno je odvratio ozbiljan ,ogroman lik koji je bio za pultom, očito naviknut na Louisovu stalnu glad.

"A daj Rius, baš si mi neki." Uvrijeđeno je odvratio, a Rius je držao ozbiljan izraz lica.

Ušli su neki ljudi unutra. "Maknite se, imam mušterije." Mrzovoljno je rekao Rius. Maknuli smo se s pulta. "Izvolite." Ljubazno im se nasmiješio.

"Peder." Promrmljao je Louis i za Merry ušao u stražnji dio.

"Tu nema ničega." Rekao je Soldex kad smo promatrali praznan prostor.

"Ah... Vi ne znate što znači "neprimjetan od javnosti" ili?" Louis je došao do nekog ormara s knjigama i povukao zelenu knjigu. Ormar se pomaknuo i otvorio tajni prolaz čije su stepenice vodile u zrak.

"Opa." Rekao je Soldex.

Popeli smo se i našli u jednoj manjoj prostoriji, tj. u krovu. Ostao sam zatečen. Prostor je bio baš lijepo uređen. Nitko nebi pomislio da je to skrovište mafijaša.

Teky je sjedio za stolom i pušio cigaru. Iza njega je stajao još jedan ogroman lik od kojeg mi se ledi krv u žilama.

"Teky, odmah otpusti Riusa!" Louis je ušetao u prostoriju. "Nije mi htio dati sladoled." Sjeo je na stolac nasuprot Tekija.

"Louis... Pokušavam imati ozbiljan, poslovni razgovor. Baš moraš sve pokvariti?" Teky ga je ošinuo pogledom.

Ja sam se već sad uplašio njegovog pogleda, a Louis ga je zapanjeno gledao. "Ja? Ja samo kvarim tvoje umirujuće pušenje cigare, koju by the way, meni nisi ponudio."

"Louis začepi." Oglasio se jedan lik iz mafije s plavom kosom, mislim da se zove Klada.

"Onda... Boky i... Soldex. Sjednite." Obratio nam se Teky. "A ti Louis miči dupe s tog stolca." Ljuće je rekao.

"Joj pa što ste se sad okomili na mene..." Mumljao je Louis i digao se. Došao je do ostalih, a Soldex i ja smo sjeli na stolce.

Prvo je Lejla udarila Louisa po glavi. "Guraš se kuda ne treba."

"Auu koja si ti baba..." Na to ga je udarila još jednom, a onda su svi posjedali po podu.

Teky je uzdahnuo i pogledao nas. "Tko bi rekao, promijenili ste se. Mislio sam na izgled. Više nisi mali plavi papak kao što si bio." Govorio mi je.

Tu sad nastupa moja gluma. "I ti si se promijenio. Ali tu smo s jednim razlogom. Možemo li riješiti naše nesuglasice i pridružiti se vašoj mafiji?" Odmah sam prešao na stvar.

"Naravno." Nasmiješio se.

"Stvarno?" Pitao sam iznenađeno.

"Ne." Odvratio je kao da je očito. "Naravno da ne."

"Razumijemo." Rekao je Soldex. "Što moramo napraviti da bi se pridružili vašoj mafiji?"

Teky se nasmijao. "Ako današnji zadatak koji vam dam izvršite uspješno, prihvaćamo vas."
Vidim da ga je Merry čudno pogledala, ali se onda zlobno nasmiješila. Zanemarujem to...

"Prihvaćamo. Koji zadatak?"

"U centru grada se nalazi jedna kockarna pod nazivom High vites. Jedan tip nam je dužan petsto dolara. Ništa puno za ovu mafiju, ali ipak. Idite tamo u ponoć. Naći ćete tog lika kako sjedi u lijevom kutu sam i puši cigaru. Ima dugu smeđu kosu, bradu, izgleda ko klošar. Nađite način da ga izvedete van. Strpajte ga u kombi i vratite pare. Možda vam taj čovjek izgleda siromašno, ali nije. Drži u stanu više para nego što prosječna osoba zaradi u deset godina. Imate svoj zadatak, ne vraćajte se dok ga ne izvršite." Stavio je cigaru u pepeljaru.

Ustali smo, rukovali se i on je u pratnji onog lika izašao van.

Louis i Lejla su se svađali dok su ostali našto šaptali, a neki bili zamišljeni.

"Pa... Soldex, napravit ćemo to." Rekao sam mu odlučno.

"Naravno da hoćemo. Nego ljudi, idemo mi u naš stan smisliti i razraditi plan."

"Aha."

"Sjajno."

"Lejlaa vrati mi too!" Vikao je jedino Louis.

"Nedamm! Ja sam prva našla!"

"Da, jer mi je ispalo iz jakne!"

"Prva sam našlaa!" Svađali su se za čokoladicu. A onda je došao Liam i uzeo Lejli čokoladicu iz ruke, otvorio je i pojeo.

"Njam."

Lejli je oko zatitralo, a Louis je stiskao šake. Počeli su tući Liama i derati se na njega. Merry je samo uzdahnula i nastavili su komentirati nešto.

"Stari idemo, ne želim prisustvovati ubojstvu." Soldex me pogledao.

"Da, ni ja nemam tu želju." Rekao sam i izašli smo van. Otišli smo do kombija i odvezli se u naš stan.

"Pa prvo. Napravit ćemo to što je Teky rekao. Onda kad upadnemo u mafiju, idemo po tvog brata, ako nam se pruži prilika pobijemo neke ljude i tako oslabimo mafiju i gibamo na drugi kontinent." Rekao je Soldex na što sam potvrdno kimnuo i upalio tv čekajući ponoć.

Za sad, ovo mi se čini kao izvediv plan.

Mafijašica i budale/ZAVRŠENAWhere stories live. Discover now