Mafijašica i budale/ZAVRŠENA

15#

"I što kažeš?" Pitam Lejlu gledajući se u ogledalo.

"Pa... Ne znam. Nije mi to baš za klub. A pogotovo ne s tim macanima. Probaj ovo" iz ormara je izvadila kratku crnu suknju i crni top bez rukava.

"Mm... Šta? Ja to neću nositi."

"Hoćeš tako mi moje plave kose, hoćeš." Strogo je rekla i bacila kombinaciju na mene.

"Idiotu..." Promrmljala sam kad me vješalica udarila u lice. "Daj budi pažljiva s tim krpama."

"To nisu krpe! Zar ne znaš raspoznavati krpe i suknju?" Pitala je ljuto. Danas je jako čangrizava.

Odjednom je Louis upao u sobu.

"Šta radiš s tim krpama?" Pitao me zgađeno.

"To nisu krpe. Zar ne znaš raspoznavati krpe i... Minicu?" Ponovila sam ono što je rekla Lejla. Bar mislim da sam točno rekla. Nisam ju baš slušala.

"Ugh Merry, minica je haljina..." Lejla se razočarano vratila razgledavanju ormara, već po ne znam koji put danas. Prestala sam brojati nakon tridesetog.

"No dobro profesionalče za modu..-"

"Ne trebaš biti profesionalac da bi znao razlikovati minicu od suknje!" Prekinula me.

"Ali trebaš biti glup ko vas dvije da se svađaš oko takvog sranja." Louis se danas malo propametio čini mi se. "Idemo, već sam mislio otići si kupiti nešto za jesti kolko dugo ste nutra." Ili ipak nije.

Lejla me prosreljala pogledom dajući mi do znanja da moram obući ove crne krpe. Preokrenula sam očima, istjerala Louisa iz sobe i presvukla se.

U našem stanu su nas čekali svi osim ljudi koji žive s nama. Pa gdje su oni? Nadam se samo da nisu pobjegli, sve ostalo je u redu.

Stigli smo u klub Techno. Ash i Zack su nas čekali za šankom. Ash je baš zgodan. Nosi plavu košulju s povučenim rukavuma i crne traperice.

"Zdravo dame." Rekao je Zack i odmjerio Lejlu.

"Nisam ti ja dama." Uvrijeđeno će Louis.

"Da, nismo mi dame." Ponovila sam za njim. Ash se samo nasmijao na to.

"Dođite, idemo u separe." Pozvao nas je Zack. Krenuli smo za njim.

Kad smo se smjestili, konobar nam je donio pića.

"I... Kako život?" Louis je pitao zavaljen u fotelju ispijajući piće.

"Ide." Rekao je Zack.

"Pa stane." Dodao je Louis.

"Molim?" Namršti se Ash.

"Vi mislite da smo mi glupi?" Pitao je opet Louis.

"Pa... Da. Mislim, samo ti."

"Pa hvala." Nasmiješila sam se. "A sad, dosta zezanja. Idemo na stvar. Znaš onaj dan... Kad smo špijunirali drugu mafiju u Helioni?" Podigla sam obrvu. "Očitala sam još kamera osim naših... Jednostavno vas je bilo otkriti. A onda što još tu imamo? Aa, da. Ajmo od početka. Prvo. Četiri lika nas pokradu. Od njih, tri uhvatimo, a vođa im pobjegne. Pa nam se ta tri lika pridruže. Pa nam šef pokaže slike dvojice dječaka. Jednog sam prepoznala, ali za drugog se trebaš malo zadubiti da skužiš tko je to zapravo." Gledali su me zbunjeno ali i svjesni da su otkriveni. "Slučajno se sretnemo u istom klubu. Par večeri nakon, uhvatim druge skrivene kamere na istom mjestu na kojem mi špijuniramo. Uključujući to da su naše snimile čudno kretanje po šumi iza grma u kojem smo mi bili. Što reći, jake kamere. Nakon toga, u školi nas ta dva tipa iz kluba koja su prestara za srednju i koja, by the way užasno lažu, pozovu opet u klub. Nije li tu nešto čudno? A u međuvremenu, naša tri nova člana nestanu."

"Tu nema ničeg čudnog." Zack je ispio gutljaj votke.

"Da, samo što smo vas, da budemo sigurni u naše pretpostavke, hakirali. I znate što? Uspostavilo se da smo bili u pravu." Rekla sam. "Boky i Soldex. Zanimljiva imena."

Zack, ili točnije, Soldex se zakašljao kad je pio. Boky je zamišljeno gledao pred sebe.

"Moram reći, pametni ste." Započeo je Boky. "Ali imamo i mi asa u rukavu." Podlo se nasmiješio.

"Jel se meni čini ili ja to vidim duplo?" Pitao je Louis i onesvjestio se.

Pogledala sam u piće. "Što ste... Nam stavili..." Bilo je zadnje što sam izustila i poslije vidjela mrak.