4#

969 72 8
                                    


Konačno su se kidare probudili. Sjedimo već pola sata na podu u bazi u sobi za ispitivanje i kartamo se i pijemo kavu.

"Pa dečki... Kako ste?" Pitao ih je Teky i sjeo na stolac ispred njih. Provalnici su bili zavezani za tri stolca... Opet.

"Nikako." Rekao je mrzovoljno plavušan.

"Nemoj tako... Ugostili smo vas kod nas u bazi, a ti nam tako vraćaš." Prstima je prolazio po pištolju. "Već vidim smaknuće ako ne odgovorite na sva moja pitanja." Ozbiljno je rekao.

"U redu..."

"Dakle, nešto lagano za početak. Tko vam je šef?"

"N-ne znamo." Oglasio se crvenokosi.

"Dobro. Ne znam ni ja radi li ovaj pištolj... Da isprobamo? Na jednome od vas?"

"Uhg, šef, nam je HLG Boky."

"Aa... Boky. Nisam ga već dugo vidio... Otkad nam je bez ikakvog razloga ubio pola ljudi. Pa smo mi njemu oteli brata. I sad njegov buraz radi za nas. Kako dirljivo... Nego, da čujem vaša imena."

"Tajna ili prava?" Udostojio se progovoriti tip sa smeđom kosom.

"Kako želite."

"Ja sam Indigo."

"Lucijan." Rekao je plavi.

"Čoban."

Nisam uspjela zadržati smijeh. Crvenokosi se zove Čoban..? Tko mu je dao takvo ime...

"Daj šuti. I ja ću se početi smijati." Rekao je Louis.

"Dobro, da nastavimo. Kolko imate godina?"

Lucijan: "17."

Čoban: "14."

Indigo: "15."

"Dobro, želite li ubiti Bokya?"

"Da? Kakvo pitanje."

"U redu. Onda, od sad radite za nas."

Skoro sam se zadavila s kavom koju sam pila sad. Rade za nas? Nema šanse. Trojki su pale vilice do poda.

"Zar im vjeruješ?" Pitala sam Tekia.

"Ne u potpunosti. Ali ako naprave glupost, pokušaju pobjeći, prevariti nas ili nešto slično... Glave će letjeti."

"Dobro šefe!" Viknuli su.

"Ljudi... Ja sam gladan." Žalio se Louis.

"Tamo si im cijelu pizzu pojeo, kako možeš biti gladan." Ravno je rekao Klada.

"Jer sam dijete u razvoju."

"Dijete u razvoju..?" Podigla sam obrvu.

"Oke, naručite si nešto. I mlakonje su sada s vama. Dajem vam još jedan stan jer sad stvarno nećete svi stati u onaj." Rekao je Teky.

"Konačnoo! Ne moram više trpjeti Liamovo hrkanje!" Veselio se Louis.

"Samo sanjaj. Ostaješ samnom."

"Oh ne..."

"Oh da." Prijeteći ga je pogledao Liam.

"Ugh mrzim te konju."

Liam se zadovoljno nasmiješio.

"U tom stanu ima mjesta za pet pet osoba. Merry hoću te s njima i da paziš na njih." Pokazao je na trojku. "Od sutra vam počnu treninzi. Ostali će vam sve objasniti." Obraćao se dečkima.

"Krasno..." Promumljala sam i sjela natrag na pod. Sad ih moram trpiti i u stanu.

"Znate... Ne želim kavariti trenutak" čula sam Lucijana "ali mi smo još uvijek zavezani." Strože je rekao.

"A... Oke." Rekao je Evan gledajući karte. Nastavili smo s kartanjem.

"Vi nas... Nećete osloboditi?"

"Ne... Još... Bar ne sad..."

"Dok odigramo." Kimnula je Rafaela.

Lucijan je nezadovoljno uzdahnuo.

Mafijašica i budale/ZAVRŠENATempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang