Mafijašica i budale/ZAVRŠENA

32#

Kako je vruće...

Presvukla sam se u neonsko žuti crop top i crne kratke hlače.

Puno bolje.

Izašla sam iz sobe i bacila se na kauč pokraj Bokya. On je stavio ruku preko mog ramena i prekrižio noge.

"Onda, kao što smo se dogovorili, sutra idemo na planinarenje." Veselo je rekao Čoban.

Što?

Upitno sam ih pogledala. Kakvo planinarenje sad? Nitko nije spominjao planinarenje.

To su mi sigurno namjerno napravili. Znaju da mrzim penjanje i trganje koljena po kamenju i strmim padinama.

"Ah, Merry bit ćeš dobro." Rekla je Lejla. "Uostalom, svima bi nam godio svježi zrak."
Svi su se složili s njom.

"A što kaže Teky?"

"Dao nam je dva slobodna dana. Jer misli da bi nam dobro došlo." Rekao je Evan.

"I tko je rekao da je planinarenje dobra ideja? Zašto ne neka tropska plaža, ili savana, ili prašuma? Zašto baš mjesto gdje se svi svaki put kad idemo zamalo poubijamo i zaboravimo jedni druge u šumi na vrhu planine?" Ljuto sam pogledala Liama.

On je mene već dva puta zaboravio kad smo zajedno išli prošle godine po drva u šumu, na planini. A Lejla je skoro ubila Louisa tavom zato jer nije tjerao komarce od nje kad je slagala večeru. Liam je "slučajno", uz malo moje pomoći, završio u jezeru, a Evan je zaspao kraj logorske vatre i tamo ostao sve do jutra jer je Rafaela zaboravila na njega. Skoro ga je ubio medvjed.

I sad se ti idioti žele vratiti tamo.

"Dobro, nitko nije ozlijeđen." Rafaela me pogledala preko očiju.

"Ja sam skoro dobio trajne ožiljke od napada medvjeda." Evan se žalio.

"Nitko nije teže ozlijeđen." Preokrenula je očima.

"Merry, prekini se žaliti. Idemo tamo i točka." Lejla je ustala sa kauča. "Kraj rasprave."

U tom trenutku netko je otvorio vrata.

"Ova torta je stvarno dobra." Čulo se mumljljanje s vrata. "Liam, bio si u pravu."

Opet taj glas.

Glas od kojeg mi se povraća.

"Ah, bilo je lijepo kad je trajalo." Uzdahnula je Lejla i bacila se na kauč.

"A ne, ne ovaj put." Evan je ustao i otrčao do vrata.

"Evan pusti me!" Vikao je Louis. "Ne moraš biti ljubomoran! Ima još torte kod mene u stanu!"

Čulo se kako je netko zalupio vratima i zaključao ih.

"Riješeno." Došao je Evan. "Gdje smo ono stali?"

"Neću ti dati tortu!" Louis je vikao iz hodnika izvan stana.

"Ja hoću tortu!" Lucijan je ustao i otrčao tamo.

Ovo postaje nepodnošljivo.

"I kad onda idemo na planinarenje?" Pitao je zainteresirano Soldex.

"Sutra. U pet ujutro. Tako da se spremite." Rekla je Lejla.

Krasno.

Znam da moram ići s njima jer ću u suprotnom morati prati veš svima naredne dvije godine. Takvo je pravilo. Tko ga je smislio?

Dame i gospodo, ja.

Ja sam smislila to usrano pravilo. Zato jer Louis nije htio ići prije pet godina na Maldive. I onda smo se svi složili, pod tim mislim svi osim Louisa ali kao što civilizacija kaže on je nebitan, da to bude pravilo ako netko ne želi ići na zajednička putovanja.

Nemam želju prati veš ovim perveznjacima ovdje tako da moram na planinarenje.

Ugh.

A da samo odem na avion za Indiju i kažem da tamo imam svoju rodbinu iz osmog koljena?

"Merry, ni ne pomišljaj o odlaženju u Indiju i govorenju da tamo imaš rodbinu iz osmog koljena." Lejla me pogledala i ravno rekla.

Jao, izgleda da moram smisliti novi plan. Ovaj je pomalo zastarjeli.

"A nema ni novog plana." Prijekorno je rekla. "Ideš na planinarenje s nama ma trebala te ja vući čitavim putem!"

"Stvarno?" Pogledala sam ju sretno. "Vukla bi me do vrha?"

"Ne? Za koga me ti smatraš? Vući znači "ubit ću te lijevim okom ako ne odeš"."

Ajme. Ovo je ozbiljno. Život mi ovisi o tome. Život mi nikad nije ovisio o odlasku na planinu s jezivom Lejlom.

Nadam se da ću preživjeti.