Mafijašica i budale/ZAVRŠENA

16#

Umorno otvaram teške oči i privikavam se na svijetlo koje mi je upereno u facu. Pokušam se pomaknuti ali vidim da sam vezana za stolicu. Odustanem od oslobođavanja na trenutak i pogledam prostor u kojem se nalazim.

Mračna soba. Ali i hladno je. Ne mogu odrediti veličinu prostorije jer vidim samo lampu pred sobom a ostalo je sve mračno. Primijetim da se meni s desne strane nalazi Louis koji razgledava nešto po stropu, a s lijeve čujem poznato Liamovo hrkanje. Kako taj idiot može spavati u ovakvoj situaciji..?

Ali ne bi me čudilo da Louis počne dramatizirati o svojem jednorogu, tako da je blejanje u prazno još u redu.

"Vidi tko se osvijestio." Boky malo skloni lampu da ga vidim.

"Da čujem jedan dobar razlog, zašto smo vezani?" Podignem obrvu. "Mogli smo u miru popričati kao civilizirani ljudi."

"Ali to bi bilo dosadno." Preokrene očima. "Samo želim neke informacije od vas, a onda ću vas ubiti. Nadam se da ne tražim previše." Primio se za srce.

"Sad vidim zašto su te izbacili iz mafije... Tvoj psihopatski mozak radi u krivom smjeru. Ili možda ni nemaš mozak."

"Ah, sad sam počašćen. Ali pređimo na stvar." U ruke je uzeo pištolj. "Ako mi ne odgovoriš na moja pitanja, netko od tvojih prijatelja će stradati."

"Hej! Zašto bi mi stradali jer ona ne želi pričati!" Javio se Louis.

"Louis, molim te začepi." Prosiktam kroz zube. "I da Boky, meni paše. Louisa odmah možeš streliti. Samo da ne počne pričati o jednorogu..."

"Aaa Merry! NE! Zašto si me sad sjetila na njega... Nikad ga više neću vidjeti..." Tužno je odvratio.

"Ne seri, izvući ću nas."

"Oprostite što prekidam, što god da je ovo bilo, ali imam pitanja. Pošto od one trojice kretena nisam uspio izvući ijednu riječ, ubili smo ih." Slegnuo je ramenima.

"Štoo!!" Povikala je Lejla ljuto. "Ne!!"

"No dobro, zezam se. Nismo." Više nije mogao održati facu psihopata i počeo se smijati. Ljudi moji, njegov osmijeh je čaroban. "Soldex, brate ne mogu više."

"Toliko o tvojoj glumi." Iz mraka je izašao Soldex. "Desi Merry."
Gledala sam ga poluotvorenih očiju i ravnog izraza lica.
"No, okej, htjeli smo vas prestrašiti." Upalio je svijetla. Vidim da se nalazimo u skladištu gdje smo pronašli Lucijana, Čobana i Indiga.

"Baš se i ne primijeti." Rekla sam mu.

"Nego, sad stvarno imam jedno pitanje. Ako sam ja to dobro služio, Teky vam je šef?" Pitao je Boky.

"Da." Ko iz topa će Louis.

"Louis!" Viknula je Lejla.

"Što? Pa pitao je."

Boky se udario po čelu, a Soldex je podigao obrve u čudu. "I kako vi uspijevate preživjeti s njim..?" Mislio je na Louisa.

"Pa nisam ti bez razloga rekla da ga ubiješ." Rečem.

"I da, imate šta za jesti ovdje?" Louis je gledao po prostoriji.

"Nemamo." Ravno je rekao Boky.

Soldex je suzio oči na Louisa. "Shvaća on da je otet?"

"Što sam?" Pitao ga je zbunjeno.

"Ne, nemoj trošiti riječi na njega, kao da govoriš zidu."

Boky i Soldex su se udaljili od nas i nešto šaptali, dok sam se ja okrenula prema Liamu da vidim spava li još. Da, još spava. Okrenula sam se opet prema Louisu i pedera nije bilo. Uže kojim je bio vezan je bilo prerezano.
Teško sam izdahnula i pogledala oko sebe.

Kao što sam mogla pretpostaviti, Louis se gegao, poput patuljka i tražio hranu po stolovima. Ne, nema pomoći za njega. Soldex i Boky su se vratili i izbezumljeno u nevjerici gledali u Louisovu praznu stolicu. Pogledali su me, a ja sam slegnula ramenima.

"I onda vi meni kažete da nemate ništa za jesti..." Čujemo Louisa s druge strane prostorije. Okrenuli smo se u smjeru njegova glasa. Jeo je pizzu i vidno uživao u njoj.

Soldex i Boky su otvorili usta i ukipljeni stajali na mjestu.

"Ah, s kim se ja družim..." Lejla je razočarano odmahnula glavom.

"Gdje sam ja to?" Liam je zbunjeno gledao oko sebe.

"Ja... Ne želim komentirati ovo." Rekao je Soldex i pogledao me. "Nekako mislim da nemamo nikakve koristi od vas."

"I ja mislim."

"Soldex? Jaoo pa ljudi mi smo otetii!" Liam je viknuo.

"Nemoj mi kvariti večeru!" Zaderao se Louis.

Liam ga je pogledao u čudu, a onda kad je shvatio da nitko nije ozbiljan, samo je uzdahnuo. "Doslovno, niti oteti ne možemo biti kako treba kad imamo Louisa..." Primrmljao je i nastavio spavati.

"Dobro... Pa... Znate što je bilo s mojim bratom?" Pitao nas je Boky.

"Ah... Nemoj se ljutiti ali pridružio nam se i sad dila za nas." Rekao je Rony.

"Nije mrtav, jedna pozitivna stvar." Dodam.

"Da... Super." Rekao je Boky tužno. "I što ćemo mi sad?" Pogledao je Soldexa.

"Ja znam!" Javio se Louis. "Naručite mi još jednu pizzu."

"Kao što rekoh, ne obazirajte se na njega." Rekla sam.

"Možete se i vi pridružiti nama." Rekla je Lejla.

"Mislim da Teky nebi baš bio zadovoljan time." Nasmiješio se.

U taj čas, netko je razvalio glavna vrata i puno ljudi je upalo unutra. Ovo je jako loše. Bili su to ljudi iz suprotne mafije.

"Mi o vuku, a komarac na vrata." Rekao je Louis.

"Louis, kaže se magarac." Kroz zube reče Lejla.

"Ha?"

"Mi o vuku, a magarac na vrata." Ljuto kaže.

"No, pa to sam i rekao." Do kraja je polizao prste, izvadio laserski pištolj koji je skrivao negdje i precizno pogodio užadi i oslobodio nas.

"Pa bilo je i vrijeme." Kažem.

"Što me to budi..." Mrmljao je Liam. "ijaoo ne serii." Rekao je kad je ugledao protivničke ljude.

"Izvolite?" Pristojno kažem.

"A... Imamo neki zadatak za vježbu..." Motao je Jetin, glupa osoba iz druge mafije.

"Dobro, a koji to?"

"Ne znam... Vjerojatno ukrasti nešto vrijedno odavde ako se dobro sjećam."

"Uzmite... Evo tamo onu škrinju." Pokazala sam rukom na škrinju u kutu. U njoj se zapravo nalaze ribički štapovi, ali oni nisu tako pametni da provjere što je unutra.

"Jao hvala vam." Nasmiješio se, uzeo škrinju i otišli su.

"Ja ti kažem, sreća što si izbačen iz te mafije." Rečem Bokiju, a on se nasmijao.

"Pa... Idemo k Tekiju?" Pitala je Lejla.

"Ajmo."

"E, e, e, ne tako brzo. Hoću Lucijana, Indiga i Čobana nazad." Rekla sam.

"A, oni su... Mislim da smo ih zatvorili u drugoj prostoriji."

"Pa idite po njih!"

Klada, Evan i Rony su već otrčali po njih pa kad su se vratili, prvo je Lucijan šakom udario Bokija u lice.

"Tako, a sad možemo ići." Nasmijao se Lucijan.