Mafijašica i budale/ZAVRŠENA

28#

"Vraćaj se ovamo!"
Vikala sam i bježala po stanu, točnije, lovila neku pridošlicu koja se prije par dana uselila u naš stan.
"Bokyyy vrati mi slušalice!!"

"Nećuu, meni trebaju!" Boky je viknuo i skoro se zaletio u Lucijana.

"Vragovi..." Lucijan je promrmljao.

Idiot.

"Kupi si svoje!"

"Kupi mi ti!"

Trčala sam i spotaknula se na nešto. Završila sam na podu koliko sam duga i široka s facom na parketu.

Au.

Podigla sam glavu i otpuhnula pramen kose koji mi je smetao na očima. Okrenula sam se prema dečkima koji su se... Ah ne znam kako bih to nazvala.

Gušili?

Da, može proći. Oni su se gušili. Od smijanja vjerojatno.

Ustala sam polako s poda. Pogledala sam ispod sebe da vidim što je prouzročilo moj pad. Jer nisam baš tako smotana da sama padnem na ravnome. Valjda.

Na moju sreću, na podu se nalazio jastuk. Jastuk...

Podigla sam jastuk s poda i pogledala što dečki rade. Dobro, završili su s davljenjem samih sebe i vratili se prijašljim poslovima. Lucijan je samo hodao po stanu, Liam je s Kladom igrao Playstation, Louis je u jednom kutu sjedio i ljutio se na Lejlu, a Boky je... On se zaključao u kupaonicu.

Zastala sam malo da se sjetim što sam ja točno radila. Kad sam se, nakon tri minute sjetila, ljuto sam pogledala u vrata kupaonice.

Čekaj... Boky se zaključao u kupaonicu s mojim slušalicama!?

O, ovo će skupo platiti.

Izašla sam iz stana i otišla u podrum zgrade. Tamo držimo najbolje (i najpotrebnije) sprave. U većini slučajeva ih ja koristim.

Otvorila sam vrata podruma i upalila svjetlo. Razgledala sam malo.

Izgleda kao da je ljudska noga ovdje zadnje kročila u doba prije Rimljana.

Hm, šta? Rimljana?

Jesu prije bili Egipćani ili Rimljani? Kako god, nebitno.

Sa prašnjave police sam uzela velika kliješta. Aha, poslužit će.

Nasmijala sam se ponosno.

Boky neće ni znati što ga je snašlo.

Izašla sam iz podruma i vratila se u stan. Dečki su još uvijek bili zaokupljeni svojim poslom. Ali brine me Lucijan. Pomalo me straši što samo hoda po stanu simo tamo. Meh, valjda hormoni.

Krenula sam prema vratima kupaonice. Ovaj put Liam me čudno pogledao kad je vidio da nosim kliješta skoro veća od mene. Uzdahnuo je i vratio se igranju. Neka ga ne čude moji postupci.
Usput, sam Louisu uzela pitu iz ruku. Mislim da se spremao pojesti tu pitu. Nema veze, iskoristit ću ju u dobre svrhe. Bar za mene.

"Merry! To je moja pita!" Louis je viknuo ljuto.

"Vidiš ti da imam kliješta u rukama?" Pitala sam oprezno. Louis je progutao knedlu i natrag sjeo u kut. Zna on da je njegova budućnost u mojim rukama kad rukujem opasnim stvarima.

A ako vas zanima Louis, on je dobro. Valjda. Možda. Ima gips na obje noge, ali čak se dobro snalazi. Pao je svega samo deset puta s tim cimentom na nogama.
I nije više oponašao Spidermana. Svjestan je, nadam se, da se tako može ubiti. A pogotovo kad su mu noge u gipsu.

Došla sam do vrata kupaonice. Pitu sam stavila na stol da mi ne smeta. Iskoristila sam titulu profesionalac u provaljivanju, koju sam si doduše sama dodijelila, i spremila se obiti bravu na vratima.

Kad sam to dovršila, čulo se samo škljoc i kako brava pada. Ups, mislim da sam uzela malo prejaka kliješta.

"Merry!" Boky se zaderao unutra. "Strgala si bravu!"

"Nisam znala." Ravno sam rekla. "Stojim ispred toga Boky."

Pošto se kvaka strgala, vrata su bila odškrinuta. Uzela sam pitu sa stola i nogom razvalila vrata. U nadi da pitu zabijem u Bokijevo savršeno lice, ja sam se zabila u nešto.

U nekoga.

A pitu sam slučajno stavila pred sebe. I tako je Boky sad imao puno šlaga na majici. Ne samo to, idiot se poskliznuo i pao na leđa. To bi sve bilo urnebesno da nije povukao i mene za sobom.

Ljuto sam ga pogledala.

Sad sam ležala na njemu, a najgora stvar je da sam i ja imala ostatke pite prikeljene za majicu.

"Boky..." Krenula sam ustati, ali me spriječio. Nisam više ležala na njemu, već sam sjedila na njemu. Oh, ima li ičeg goreg...

Sjeo je u sjedeći položaj i obavio moje noge oko njegovog struka.

Što smjera..?

Pažljivo sam ga pogledala.

"Merry, ovo sam sam oduvijek želio napraviti. Od prvog puta kad sam te vidio." Rekao je i približavao mi se. Spojio je naše usne u nježan poljubac.

Ne želim reći da ja ovo nisam željela, ali zašto je mislio da je dobro poljubiti nekoga u kupaoni na podu..? Kad smo oboje prekriveni pitom? I kad je taj netko (ja u ovom slučaju) razbio bravu na vratima?

Nije da se žalim, ali samo kažem.

Odvojili smo se i pogledali se u oči. Još jednom da napomenem, ima prekrasne oči.

"Napravio sam ovo ovdje... U ovakvim okolnostima jer... Sam htio da pamtiš naš prvi poljubac. Ne kao nešto romantično, već kao nešto čudno, spontano i posebno. Isto kao što si ti. Posebna." Rekao je i blago se nasmiješio.

Wou. Kladim se da je ovaj govor smišljao u zatvoru. Nema šanse da nešto tako lijepo smisli osim ako mu nije dosadno.

Nasmiješila sam se na njegove riječi i mislim da malo i zarumenila. Nitko mi nikad nije rekao da sam posebna. Čudna? Spontana? Svaki dan. Ali posebna... Nešto novo. I sviđa mi se kad on izgovara.

"Onda golupčići, za ovakve stvari postoji krevet." Lucijan je provirio u kupaonicu.

"A šlag se nanosi kad nemate majice na sebi... Baš vam sve crtati treba." Louis je promumljao.

Okrenula sam se i dala im ravan pogled. Maknuli su se sa, već sad strganih, vrata i produžili.
Uzdahnula sam i spustila pogled.
Ne želim da Boky vidi da se crvenim.

Nasmijao se i ponovo me poljubio. Uzvratila sam.

Malo je čudno što se ljubim s Bokijem. Makar, osjećaj je predivan. Ali ne vjerujem mu još u potpunosti. Možda me koristi samo da ga Teky čim prije pusti. Tako da, moram biti na oprezu.

Odlučila sam ne zamarati se sa bilo čime i uživati u trenutku.