Mafijašica i budale/ZAVRŠENA

22#

Polako sam pila svoju kavu i gledala u prazno. Sjedim trenutno u nekoj od prostorija u bazi. Oko mene je također moja ekipa i dobra stvar je da me nitko ne zeza.

"I... Don't care enough to miss you..."

Začuo se moj mobitel. Predivno, netko me zove. Ali zove me na moj fake broj. Na onaj broj koji je zapisan negdje u nekoj knjizi i do tog broja svi mogu doći. Ja nekako živim dva života.

Ajme, ovaj peder ne prestaje zvoniti. Toliko o mojoj mirnoći.

Jel postoji uopće riječ mirnoća..?

Ako postoji samoća, postoji i mirnoća.

A možda stvarno postoji.

Louis je prasnuo u smijeh. "To imaš za zvonjavu?"

"Pa bolje je od tvojih kokosa." Odgovorim.

"Kojih kokosa?" Ubacio se Lucijan.

"Louis se nasnimio kako pjeva pjesmicu o kokosima i stavio za zvuk dok ga netko zove." Objasnih mu.

"Ne želim detalje." Stavio je ruku pred sebe. I ja mislim da ne želiš.

"Pa bar se mojem Štefu sviđa." Louis nas je pogledao uvrijeđeno.

Ah, idem se javiti.

Uzela sam mobitel u ruke i pritisnula zelenu slušalicu bez da gledam tko zove.

"Gospođice Merry?" Čula sam s druge strane.

"Ta sam." Rekla sam dosađujući se i u usta stavila slani štapić, koje je Louis vjerojatno donio od nekud.

"Pa... Javljamo vam da vam kažem da su vaši roditelji poginuli u prometnoj nesreći. U osam i četrdeset sedam sati ovo jutro." Ženski glas je govorio.

"Moji tko?" Podignem obrvu.

"Vaši roditelji."

Moji roditelji...

"Ja imam roditelje?" Pitala sam na glas i dobila zbunjuće poglede od ostalih. Dala sam im znak da šute i ne ispituju ništa sada.

"Naravno da ih imate! I sad pošto ste maloljetni, morate u dom."

Počela sam se smijati. Tako je, nitko od tih ljudi ne zna da su me starci izbacili iz kuće prije sedam godina.

"Znam se brinuti za sebe, hvala doviđenja." Htjela sam prekinuti, ali me zaustavila.

"Čekajte! Vi morate u dom!'

"Ja samo moram umrijeti." Ali realno, ovo je točno što sam rekla.

Žena je zastala na kratko, ali šutnja je precijenjena za nju. "Moj posao je da vi budete sigurni i da idete u dom, ne zanima me ništa drugo!"

"A dobro onda, pozdrav." Slegnem ramenima.

"Što?"

"Pozdrav." Ponovim i prekinem.

Neće ona meni govoriti sranja da ja moram u dom. Neka si sama ide tamo ako tako jako želi.

"Sad pričaaj!" Naredila mi je Lejla.

"Ugh, dakle zvala me neka kurva kao moji roditelji su poginuli bla, bla, bla, i da ja moram u dom."

"A ništa onda, moja sućut, sretno u domu." Louis je dezorijentirano buljio po prostoriji. "Gledaj, tamo je mrlja na zidu."

Gledala sam ga ravno, a Lejla je rukom prošla preko lica i ironično se nasmijala. "Louiss šutii."

"Pa... Svima je jasno da ne ideš nigdje." Slegnuo je ramenima Rony.

"A ne ide?" Louis je podigao glavu. "Ja se baš ponadao..."

"Aaaa ja ne mogu više!" Uzviknula je Lejla, uzela pištolj s metkom za uspavljivanje i strelila Louisa koji se odmah srušio. "Puno bolje..."

"Ovo smo trebali prije napravit." Javio je Lucijan.

E da... Da se netko samo sjetio...

"I Merry, što ako te pođu tražit?"

"Neće me nać. A ako hoće... Imam pištolj uvijek sa sobom." Kimnula sam, a Lejla se složila samnom.

"Ništa, idemo mi." Rony je ustao.

"Kamo?" Pitao je Indigo.

"Na misiju. Imamo Bokya za riješiti, već će jedan sat za čas." Rekla sam i izašli smo van na hodnik.

"I jesi ti što napravio s onom curom?" Pitala sam Kladu.

"A jesam, sve ide dobro za sad."

"Kako se zove?"

"Yinna." Rekao je kratko.

Došli smo iza naše velike zgrade sa stanovima i sakrili se iza kontejnera. Klada je postavio i malu kameru da snima prostor iza zgrade.

Za par minuta vidjeli smo dvije osobe u crnom kako se približavaju. Khm, jedna osoba je jako zgodna. Ali zla. Boky. Budala.

Poslije njih je stigao i Ferlox.

"Imamo prijedlog Ferloxe." Prvi je rekao Soldex.

"Aham, da čujem." Nezainteresirano je odvratio Ferlox.

"Smislili smo plan kako pobjeći odavde. Bez da itko strada. Osim ako ne bude nužno ubiti nekog. Ali ima još nešto..." Rekao je Boky.

"A zašto mislite da ja želim?"

"Jer znamo da ti nije lijepo ovdje biti."

"Da je. Lijepo mi je ovdje biti."

"I misliš da ti je plaća premala." Soldex je izazivao.

"Možda mislim. Ali Teky mi je šef i ne mislim ga izdati."

"Teky mi je šef i ne mislim ga izdati." Oponašao ga je Boky. "Brate, čuješ li ti sebe? Nekad smo maštali da osnujemo svoju bandu i da skupa krademo. A sad imamo priliku. I ti ćeš je prokockati?"

"Dobro, što predlažeš?"

"Znači, sutra gibamo odavde... Ali naravno, ne možemo bez love pa ćemo uzeti malo iz riznice. Znam da se lova drži na zapadnom krilu, a tamo mogu samo određene osobe. U četiri ujutro tamo je najmanje čuvara, pa onda napadamo, uzmemo pare i bježimo. Ubijemo samo ako nam se nađe na putu." Objasnio je Boky.

Ferlox je uzdahnuo i premišljao.

"Stari, nakon toga bježimo u Europu i živimo novi život." Mamio ga je Soldex.

"No, dobro. Pristajem. Ali ako nas uhvate..-"

"Neće. Odabrao si dobru stranu." Boky mu se nasmiješio.

Rukovali su se i otišli svaki svojim putem.

"Znate što vam je činiti?" Pitala sam.

"Zasjeda."

"Tako je. Zasjeda." Ponovila sam za Ronijem.