01.05.2013.godine Dortmund,Nemacka
~U kaficu~
"Dobro jutro.." pozdravila sam pospano,neku zenu koja je sedela za stolom broj 3.
"Cime mogu da vas usluzim?" upitala sam.
"Zelela bih jedan sok od cedjene narandze i tost.."
"Uredu,odmah stize.."
"Hey....sss...hey..." zacula sam da me neko doziva,ustvari predpostavila sam da mene neko trazi,pa sam se okrenula u pravcu od kuda je dopirao glas.
"Hey..Emma.." nasmesila sam se kada sam videla,da je to moja najbolja prijateljica.
"Imas malo vremena?"
"Samo da usluzim onu tamo gospodju,pa dolazim..ti sedi do tada.."
"Okej.." srecno je odsetala do nekog stola,a ja sam brzo uzela narandze da napravim sok.
"Mari.." zacula sam glas svog sefa.
"Da?"
"Opet si dosla?Ali lepo sam ti rekao,da poslusas svog profesora.."
"Nemam toliko da ucim,zato sam dosla malo da pomognem.."
"Dobro,ali cim ti se bude nakupilo,nemoj ovde da te vidim.." rekao je ne besno,vec vise zabrinuto.Znam da je hteo samo da me opomene,to je sve.
"Uredu gospodine.." odgovorila sam,noseci u rukama sok i tost.
"Izvolite..."pruzila sam zeni,a ona se samo osmehnula.
"Koliko ce to biti?"
"Ukupno 3€."
"Izvolite.."
"Hvala.."
"Cao opet.." rekla sam,te sela pored Emme.
"Sta ima?"
"Evo nista posebno..radim malo i tako.."
"Ides danas na nastavu poslepodne?"
"Naravno,nikako to ne smem da propustim.."
"Meni se nesto i ne ide.."
"Zasto?" upitala sam pomalo zabrinuto,posto sam videla da osmeh koji je imala na licu kada je dosla,vise nije imala.
"Nekako ne zelim da gledam one dosadne cure..sa kojima idem na predavanje..."
"Ne obracaj paznju na njih..one su samo obicne glupace.."
"Lako je tebi...ti si prava lepotica i pametna si..naravno da tebe ne diraju.."
"Ne pricaj tako...to nije istina..i ti si prelepa..."
"Uostalom,da sam tako lepa imala bih decka.." rekla sam smeskajuci se,jer sam znala da ce je to oraspoloziti.Ona je bila od onih cura,koje su bile protiv ljubavi.
Ja licno nisam bila ni za ni protiv,prosto nisam imala vremena.Ali njoj kada je neko spomenuo decke,ona je odmah postala hiperaktivna i odmah je pocela da objasnjava svoju teoriju.
"Pa...ni ne treba ti..imas ucenje...i laptop.Dosta.."
"Upravu si draga moja...samo znas..nekada zamisljam i ja sebe,kako setam zagrljena sa nekim deckom..."
"Nemoj...samo ces na kraju biti povredjena..bolje igraj te svoje igrice.."
"Hm,pa i u igrici ja imam svog heroja.."
"Ma sta kazes kakvog bre heroja?" gledala me je zacudjeno.
"Zove se marcinho11,uvek je tu da me spase..."
