"Erik molim te jednu sliku.."
"Erik molim te da li mozes da se potpises na moju majcu?"
"Pusti nju ona je dobro.." rekla je jedna i pokusala mene da podigne iz njegovog narucja.A on ju je zaustavio.
"Dobro si?"upitao me je sa malenom dozom zabrinutosti u glasu.A ja?Ja sam ga samo posmatrala, razmisljajuci kako neko moze biti tako sladak.
"J-jesam.." odgovorila sam mucajuci.
"Molim te Erik pogledaj me.." nastavile su da vicu cure,tada sam shvatila da je on verovatno neki poznati lik.
"Mozes sama?" upitao me je kada je video da zelim da ustanem.
"Mogu.." odgovorila sam i cim sam se odmakla od njega,devojke su bukvalno skocile na njega,dok su drugi ljudi gledali njih zacudjeno.Neki su se cak i smejali.
Samo sam protresla glavom,da ne bih videla vise njegove oci ispred sebe.Nisam mogla nikako njegov pogled da izbijem iz glave.
Nakon nekih 15 minuta one devojke su otisle i nisu cak ni pojele ono sto sam morala ponovo da napravim,posto mi je ono predhodno sve ispalo.
Besno sam pokupila tanjire sa stola,kada sam osetila da me neko posmatra.Okrenula sam se i ugledala tog Erika ili kako vec.
"Mogu ti nekako pomoci?" upitala sam ga.
"Zapravo..dosao sam da doruckujem,samo su me one devojke ometnule..tako da ako ti nije problem,ostavi taj jedan tanjir pojescu ja..."
"Ne..pripremicu ti drugo nesto..ovo je.."
"Uredu je.." rekao je zaustavljajuci moju ruku.
"Kako ti zelis.." odgovorila sam ostavljajuci tanjir ipak na stolu.
Kada sam pospremila ostale stolove,videla sam da i ona dalje jede.Ustvarii jeo je i u medjuvremenu ceprkao po svom telefonu.
Kroz misli mi je prosao onaj decko,Marco.I on je bio tako sladak,a i njega sam takodje ovde prvi put videla,da li je moguce da je i ovaj Erik poznat?
Mozda pevac?Mozda glumac?Ne..ne..mislim da je pevac.Ali mozda i ne.Odjednom sam uhvatila samu sebe da buljim u njega,tako dam sam brzo uzela da brisem neke case.
"Molim te idi do stola broj 2..." rekao mi je u prolazu sef,te usao u kuhinju.
Pogledala sam ka stolu broj 2 i shvatila sam da on sedi tamo.Udahnula sam jako,kao da se ne znam gde spremam,kao da krecem u rat.
"Izvoli,kako mogu da ti pomognem?" upitala sam ga pristojno.
"Kako si?" upittao me je slatko,dok mu je najlepsi osmeh krasio lice.
"D-dobro?" dobro,ovo ne znam ni da li je bio odgovor ili pitanje.
"Pitam zbog onog malopre..." poceo je da objasnjava.
"Nego..nisam ni uspeo da te pitam kako se zoves?"
"Mari.." odgovorila sam izbegavajuci njegov pogled.
"Erik drago mi je.." pruzio mi je svoju ruku,a ja sam se rukovala sa njim,iako nisam mogla nikako da shvatim,zasto zeli da se upoznamo.
"Nisi mi i dalje rekao sta ti treba..."
"Osoba za pricanje.."
"Molim?"
"Kazem osoba za pricanje.."
"To nemam na meniju.." odgovorila sam dok sam pokusavala da zadrzim smeh.
"Ja ipak mislim da imate,sedi.."
