~Tu sam za tebe.~
Petak 06.06.2014.godine Nemacka vs Jermenija
Sedim u sobi moje mame,doktor joj nesto sapuce,a ja gledam u prazno.Nervira me.Brinem se za nju toliko,svaki dan nadjem vremena da je obidjem i da joj pomognem koliko toliko,a ona i dalje sa onim da treba da dam otkaz.Vise ni ne shvatam njene razloge.
"Gospodjice.."dozvao me je doktor i ja sam im prisla.
"Vasa majka odbija da ide na terapije."
"Da znam."
"Ali to je veoma bitno..uskoro ce morati da krene,za nedelju-dve."
"Izvinite,ali je previse tvrdoglava,zar ne mama?Ne zelis niciju pomoc,pa ne moras."
"Ja zelim samo nazad na svoje radno mesto."
"Kako to da izvedemo kada ne zelis da potpises papir da prihvatas dalje lecenje?Moras prvo da se oporavis.Jako dobro znas da ti je stanje ozbiljno.Ako nastavis da se salis,mozda nikada vise neces prohodati.Sta cemo onda?"upitala sam je i osetila sam kako mi se oci kvase suzama.
"Ali moje radno mesto me ceka.."
"Znas da ja radim umesto tebe."
"Tvoj fakultet.."
"Polozila sam sve mama,poceo je tako reci raspust."
"Svejedno..ti treba da se pripremas za sl godinu."
"Imacu vremena za to..molim te,nemoj da mi se inatis.Prihvati pomoc lekara,a zatim i terapiju."
"Da li si ti dete drago cula koliko ta terapija traje?Svaki dan neka setnja,pa vezbe u bazenu itd,i to tako vise od mesec dana..ja necu moci to izdrzati."
"Da li je bolje mucenje dva meseca ili citav zivot?"upitala sam,a ona je ucutala.Pogledala je ka doktoru.
"Dobro..prihvatam."
"Tako se prica..."zagrlila sam je od srece,a ona me je poljubila u celo.
"A.."promrmljala je nesto tome slicno.
"Juj,izvini,nisam htela."
"Uredu je onda,vidimo se kasnije gospodjice Elvira."rekao je doktor piskarajuci nesto po kartonu,zatim je izasao.
"Emma mi je rekla da putuje."oglasila se moja mama nakon nekoliko sekundi.
"Da,ide u Brazil na vise od mesec dana."
"Zasto mi to nisi rekla?"
"Pa..nije kao da smo nesto puno caskale u zadnje vreme."
"Dobro upravu si..to je zato,jer sam bila zabrinuta za tebe."
"Sta se sada promenilo?"
"Emma mi je rekla da putuje sa Erikom,njenim deckom..a to znaci da i Marco ide,i to na vise od mesec dana,sto je tacno dovoljno za mene da se oporavim i da se vratim na svoje radno mesto odmah nakon sto se on vrati."pomilovala me je po ruci,govoreci.
"To je dovoljno vremena da budete razdvojeni,a posle toga necete vise morati ni da se vidite.I mocices da ga lepo zaboravis mila moja.Tvoja mama vise nikada nece spominjati njega."
"Bas si sve lepo isplanirala."
"Mila..to je sve za tvoje dobro.Vama nije sudjeno."
"Da,znam."odgovorila sam,potvrdivsi joj njenu sumnju.Da,stvarno nam nije sudjeno.I meni se Marco stvarno svidja.
"Znaci ipak sam bila upravu."
"Da,bila si upravu.Svidja mi se Marco,ali nisam luda da mastam o tome da bi moglo da se nesto desi.Nisam ocajnicki zaljubljena niti nesto slicno,tako da i dalje ne razumem tvoju brigu."
