~Ne bih trebala da se prepustim ovoj ljubavi koju osecam prema tebi.~
Sva zadihana sam se odvojila od njegovih usana.Pogledala sam ga u oci sa nedoumicom.Ja ovo sanjam,on mene malopre niti poljubio.Cekaj,zasto bi on mene uopste poljubio?Da,da.Ciste gluposti ovo se ne desava.Nista od toga.
Odjednom se maleni osmeh pojavio na njegov licu.Sta mu je sada smesno?Ja drhtim,ne znam sta se desava.Nikako mi nije do toga da se smejem.
"Da li si i dalje sigurna u to da znas sta ja osecam?"upitao je,a ja sam odmahnula glavom.
"Zasto si to uradio?"
"Cini mi se ili se ljutis?"
"Ljutim se,jer nemas pravo da mi krades prvi poljubac."odgovorila sam,a njemu su se oci sirom otvorile.
"Tvoj prvi poljubac?"upitao je zacudjeno,a ja sam slegla ramenima.
"Da,nesto ti mozda smeta u tome?"
"Ne,naravno da ne.Samo sam se iznenadio."
"Tvoja stvar.Nego..odgovor na moje pitanje.Zasto si to uradio?"
"Zato sto mi je stalo do tebe.Dopisujemo se toliko dugo,prirasla si mi srcu."
"Nisam ti ja prirasla srcu.Vec ona devojka sa ceta."
"Ali to si ti.Vi niste dve odvojene ili razlicite devojke.Ono sto ona oseca,osecas i ti."
"Hoces da kazes,da ako sam htela da se druzim sa marcinhom,da zelim i sa tobom?Gresis."
"Ali zasto Mari?"
"Zato sto ne i tacka."
"Vidis...i onda se ti ljutis sto ti nisam rekao da sam to ja zapravo.Kontam,da sam ti odmah rekao,ubila bi me."
"Naravno da ne bih."
"Onda?Zasto i sada vices na mene?"
"Sokirana sam.Ne dopisuje se bilo ko sa Marcom Reusom svaki dan.Prosto me je neocekivano strefilo."
"Zasto onda ne krenemo od nule,kao da se nista nije desilo?"
"Ako mislis na to da razdvojimo nase zivote,vec jesu.Moja mama se vraca na posao sutra."
"Da,znam.Ali ja ne zelim da se nasi zivotu razdvoje,ja zelim zajedno iz pocetka sve."
"Da krenem sa tobom da se druzim?Nema sanse."
"Mari..slusaj.Svidjas mi se,stvarno.I ne pada mi na pamet,nakon ovakvih borbi da odustanem.Ti radi sta hoces,ali ja cu svaki dan da kucam na tvoja vrata."
"Zato sto ti treba spas od Carolin."odgovorila sam,izlazeci iz sobe.Nisam mu ja potrebna,vec zamena za nju.
"Volis me Mari..znam.Ne trazi izgovore."
"Molim te,pustimo dramu.Nismo mi za to,pusti me da izadjem i dovidjenja."
"Dramu?Niko tu ne drami.Reci mi samo,ako ti nije ni malo stalo do mene,ako si ljuta,zasto si me poljubila?"
"Izvini...desilo se slucajno.Znam da je glavno pravilo da ne smem da se mesam u tvoj privatan zivot."
"Ne radi se ovde o tome.Zasto si sa toliko osecanja uzvratila?"nastavio je da govori sve glasnije i glasnije.
"Zasto sto si upravu."
"Objasni."
"Svidjas mi se.Ali.."
"Nema ali."
"Ima.Naravno da ga ima,ti si mi sef."
"Od sutra vise nisam."
