~Kad si rekla da me volis..prvi put..kad si rekla to...D.M.~
Izasao sam da prosetam malo plazom,posto nisam mogao da budem vise tamo sa Caro.Nisam mogao vise da je gledam,imao sam osecaj da mi se srce cepa dok je gledam.
Svaki nas zajednicki trenutak,mi je prosao kroz misli.Svaki.Dan kada sam je upoznao,kada sam joj prvi put rekao nervozno jedno 'volim te'.
A ona?Ona je rekla 'i ja tebe',a verovatno je i tada bila sa ovim kretenom.Kada se sve ovo desavalo?Zasto nista nisam primetio?Zasto je tako dobro lagala?
Nisam trebao da budem tako slep,da sam lepo verovao svojim prijateljima,sada ne bih bio povredjen.Da sam se trudio da vidim i neke druge ljude osim Carol.Sve bi bilo drugacije.
Ali ne,Marco je kreten..on se zaljubio,mislio je da sve ima u zivotu.
Nisam ni pomislio da postoji mogucnost da me vara,ili samo nisam hteo u to da verujem.Mislio sam da je ona savrsena za mene.Da cu do kraja zivota ziveti sa njom.
Da je ona ta,koju cu ujutru buditi,da je ona ta koja ce mi podariti dete.Prosto sam mislio da je ona ona prava za mene.Ali se ispostavilo da sam ja samo jedna igracka.Odskocna daska.Ali do cega?
Pa naravno,do moje slave.Ustvari,do toga da ona dobije sav moj novac.Ne razumem zasto je onda morala da me vara?Volim je,mogla je da ima sve sto hoce,nije trebala da uradi takvu glupost.
Ovako joj je samo propao plan..a meni je unistila svaku zelju da budem zaljubljen.
"M-marco..." cuo sam da mi se neko obraca,ali sam nastavio da gledam u more kao neka budala,ne okrecujuci se ka pravcu odakle je dopirao glas.
"M-marco...zelim da razgovaramo.."
"Zelis li?" upitao sam ironicno i dalje ne gledajuci u nju.
"Marco...nemoj da mi se tako obracas,doslo je do zabune..on je samo moj drug..on n-"
"Prestani molim te...mozda jesam malo osecajniji,ali nisam glup..mogu da primetim ono sto se desava ispred mene.."
"No,ovo si totalno lose protumacio,jer on i ja nismo zajedno.."
"Marco..." osetio sam njenu ruku na mom ramenu.
"Pogledaj me...ne mozes..i ne smes..." rekla je i stala ispred mene.
"Ne smes,da mislis da te ja ne volim...."
"A ti mozes da se vidjas sa drugima dok ja mislim da me volis?"
"Naravno da ne,rekla sam ti vec,on je moj drug..."
"A sta to tvoj drug trazi ovde?Zasto je dosao?I to jos ovako kasno..."
"Zar je sada to bitno?"
"Jos pitas da li je bitno?Ja pokusavam da poverujem u to da me volis i na kraju mi govoris,da nije bitno zasto je on bio sa tobom u sobi..."
"Nisam tako mislila..."
"Jesi..uostalom,ako ti je drug,zasto je rekao da ste zajedno?"upitao sam suzdrzavajuci svoje suze.
Tako se ponizeno osecam,tako slabo.Kao da mi neko ne dozvoljava da disem.Srce mi se cepa i samo bih da vristim,samo da sve izbacim iz sebe.
Da se osvetim svima,zbog toga sto me povredjuju,ne zelim da bilo koja cura jos postoji na svetu.Sve su iste i uvek ce biti iste.Bar za sada,dok sam donekle poznat.
"Zar stvarno verujes tom kretenu?"
"Malopre ti je bio divan prijatelj,sada je kreten?" upitao sam smeskajuci se,jer mi stvarno pomalo smesno izgleda ova situacija.
