~Skriveni,neosmisljeni,neostvareni,neodluceni,nesvesni motivi.~
Moje pitanje je ocito samo prosetalo pored njegovog uha.Zasto to mislism?Zato jer mi nije dao odgovor,samo je nasmejano izsetao iz kuhinje,ostavljajuci hiljadu pitanja u mojoj glavi.Prepustena sam samoj sebi.
Moram sama da shvatim cemu toliko nagle promene u glavi Marca Reusa.I jos ono bitnije,da shvatim gde je nestao Marcinho sa ceta.Nije mi odgovorio na poruku,od kada mi je Marco prisao u restoranu.Da nije mozda i on bio tamo?Mozda i zna ko sam.
Nasmejala sam se samoj sebi.Pa kako moze da zna ko sam?Nema pojma Marcinho kako ja izgledam a i ne bi poverovao da samo tako sedim kraj Marca Reusa.Cisto za nepoverovati,jos ni ja ne mogu da poverujem da moja mama radi bas kod njega.
______________
"Marco."viknula sam ulazeci u dnevni boravak.
"Gotova je vecera."obavestila sam ga i vratila nazad u kuhinju da perem sudove.Nakon nekoliko minuta se dovukao najzad do kuhinje i seo za sto da jede.
"Sedi sa mnom."
"Ne bih smela."odgovorila sam i nastavila da perem sudove.
"Smes ako ti ja kazem."
Klimnula sam glavom u znak potvrde te bez i jedne reci.Sela sam prekoputa njega,a on se nasmejao.
"Distanca izmedju sefa i radnice,zanimljivo."
On bas voli tu rec zanimljivo.Njemu je sve uvek zanimljivo i samo se smeska.
"Ne volim bas da jedem sam,zato sam te zamolio da sednes."
"Da nisi mozda i ti gladna?"upitao me je.
"Nisam,hvala."odgovorila sam pomalo nervozno,moram se navici sto pre da moram da pricam sa njim.Ne mogu doveka ovako.
"Uvek si tako cutljiva?"
"Zapravo i nisam bas nesto.Samo sada ne znam sta da kazem."odgovorila sam iskreno,jer stvarno ne znam sta bih trebala reci upravo sada.
"Mozes bilo sta."rekao je te nastavio da jede.On sada stvarno zeli da ja njemu pravim drustvo?
"Nisi mi nesto pomogao."
"Hajde.."
"Ugh,rodjena sam ovde u Dortmundu,tacno pre 22 godine.Imam najbolju drugaricu koja se sa tvojim drugom iz tima.Sto mi je malo cudno i nisam se jos navikla,da cu je uskoro gledati na svim naslovnicama novina.
Oduvek sam sanjala da budem vaspitacica i da radim sa decom,zbog toga idem na fakultet na koji idem.Jedan profesor je divan prema meni i pomaze mi oko ucenja uvek.Zivim sa svojom mamom koju poznajes i to je to."
Iako nisam htela nista od ovoga da kazem njemu,jer znam da njega to ne zanima,jednostavno kada sam krenula da pricam nisam nikako uspela da se kontrolisem.Mrzim kada mi se tako jezik zaleti i ne znam da stane.Kreten.
"Znaci ipak sam stariji od tebe,tacno sam znao.Ja imam 25."zadovoljno se nasmesio.
"Ali da,kreni da se navikavas i da vezbas,jer nece zauvek to moci da drze u tajnosti.Jednom kada krene lavina,ne moze da se zaustavi."
"Toga se i bojim,bojim se kako ce Emma reagovati na to."
"Erik ce je zastiti,uostalom ni ne treba toliko da se bavi time sta imaju da kazu novinari.Ona nek samo gleda Erika i to je to.Nema potrebe da se brines."
"Ja to nikada ne bih mogla da izdrzim."
"Sigurna si?Ili to samo kazes zato jer ti se ne svidja neko poznat?Mislim,zamisli da si na njenom mestu.Ostavila bi Erika samo zato jer je poznat?"
