~I nekada odjednom,kada mislimo da je sve propalo,pojavi se nesto novo.Samo tako iznenada,niodkuda.~
Stvari se nekada cine i previse teskim,previse komplikovanim.Ali veruj te mi,jednostavne su,ljudi su ti koji ih uvelicaju,ubede sebe da su probleme oko njih itekako veliki i tako dolazi do losih trenutaka,briga i bezpotrebnog kidanja zivaca.
Mi smo ti koji koracamo pokraj litice,ali zasto moramo pasti?Zasto moramo toliko da dramimo da smo blizu provalije?Zasto se ne mozemo smiriti?Pokusajmo da se toliko ne borimo protiv sebe i stvari koje nas okruzuju,vec stvorimo dva izlaza.
Sva drama nije oko nas,nije u stvarima koje nam se desava,vec u nama.Mi odlucimo da ovo sto nas je snaslo ne moze da se ispravi i da mozemo samo da patimo i nista vise.I tako nastavimo da kukamo i da se zalimo da lose stvari pronalaze samo nas,ali...to nije tako.
Uvek postoje minimum dva izlaza,kako god da okrenes.
_______________
Mari i ovog jutra zaljubljeno sedi u Marcovom narucju,poigravajuci se sa njegovim prstima.Ne razgovaraju,samo cute i slusaju tisinu.Tisinu koja im govori da su srecni,tisina koja otkriva najvece tajne.
Iako ne pricaju,ni jedno od njih ne zeli da prekine ovu tisinu koja vlada izmedju njih,svidja im se da tako cute i slusaju srca jedno drugog,ne zanima ih sto bi sada trebali da budu na drugom mestu,Mari na pripremama za fakultet,a Marco na treningu.
ding-dong
ding-dong
Mari iznervirano gleda Marca,moleci ga pogledom da ne ide nikuda,da ostane ovde sa njim,a ta osoba koja tako uporno zvoni,nek ode.Neka shvati da u ovoj kuci niko nije voljan da izadje,niti da prica sa nekim.
"Moram da otvorim."
"Ah.."promrmljala je,bezvoljno se sklanjajuci iz njegovog narucja.
"Izacices tako?"upitala ga je smeskajuci se,kada je primetila da je krenuo u boksericama ka vratima.
"Necu."odgovorio je praveci se da je ustvari imao na umu da treba da se obuce.Izvukao je nesto na brzinu iz ormara,te izasao napolje.
Mari je htela nesto da vikne za njim,ali je ucutala,uzimajuci telefon u ruke.
Jedna poruka je virila na njenom ekranu od Emme.
Emma:Pricala sam sa njom sinoc,ali ne znam da li sam uspela bilo sta da uradim.Izvini ♥
Mari:Ahh,tako sam i mislila.Ma ok je sve,valjda ce jednom svatiti.
Tuzno je uzdahnula,a Marco se stvorio na vratima.
"Neko te trazi."
"Mene?"upitala je iznenadjeno.
"Da."
"Ko to?"gledala ga je zacudjeno,posto nije mogla da zamisli ko nju trazi,a kamoli kod Marca.
"Tvoja mama."
"Moja mama?"skoro je vrisnula,preplaseno gledajuci u Marca.
"Ona je dosla ovde?"
"Da i ne znam sta hoce,ceka te dole u dnevnom."
"Ok,ok stizem odmah."
Sada vise nije imala zelju da se izlezava sa Marcom,uspaniceno je skocila iz kreveta,da bi se spremila.
__________________
"Mama.."izgovorila sam sto sam tise mogla,postidjeno sam stala ispred nje,krivica koju sam osecala me nije napustala ni na trenutak.
