Dok su se decki presvlacili i obavljali stvari koje inace rade posle treninga,Mari je uplakana prepricavala sta se desilo njenoj majci.
Sada je vec osetila da je dosta i da ne zasluzuju da dobijaju jos vise udaraca.Mislila je da stavi nekako tacku na sve to,ali nije znala kako.
U medjuvremenu decki su se vec uputili ka kaficu i ubrzo su i stigli.Erik u nadi da ce videti Emmu,Mats i Milos u nadi da ce mu pomoci oko Emme.A Marco?
On u svom sopstvenom svetu,nije da mu nije stalo do Erika,ali mu je nekako sada draze da se i dalje jede zbog Carolin.
Laganim koracima ulaze u kafic,a cure se brzo namestaju.Mari nikako ne moze da dozvoli da jos njen sef sazna ili nacuje da uplakana docekuje musterije.
___________
Erik P.O.V.
Usetali smo u kafic gde sam je do sada puno puta vec vidjao,nadajuci se da cu videti bar Mari da mi pomogne.Pogledom sam presao preko celog kafica i video sam Mari za sankom.Dobro,izgleda da je sreca na mojoj strani.
Uz pomoc ostalih,uspecu da ispadnem divan ispred Mari,a ako osvojim Emminu najbolju drugaricu,osvojicu odmah i nju.A ona mi se bas svidja,ne ne radi se o ljubavi,cini mi se kao dobra osoba za zabavu.To je sve.
Vise ni sam ne znam,da li zelim nesto sa Emmom ili zelim samo da budemo prijatelji.Ustvari,na dnu srca mislim da mi je neko potreban za pricu.Tako da,pre ce biti da zelim da se samo prijateljski zblizimo.
"Hey..."
"Cao.."
"Drago mi je sto te vidim.."
"Stvarno?"upitala me je podizujuci jednu obrvu.
"Mari.."zacuo sam glas od Emme i u tom trenutku sam se uspanicio.
"Tamo sam kod onog stola sa drustvom,dodji da uzmes nasu porudzbinu nakon sto si popricala sa Emmom.."
"Uredu.."odgovorila je te krenula,ali me je i dalje gledala onako uvrnuto.Verovatno nije razumela sta ja tacno hocu.A verujte mi nisam ni ja bas nesto znao.
"I jesi je pitao?"napao me je Milos cim sam seo za sto
"Nisam mogao i Emma je tu..tako da malo tise.."
"To nije velik problem.."rekao je Marco te ustao od stola.A ja brzo za njim.
"Ti si Mari zar ne?"upitao je Marco,a ona je podigla svoju glavu.U tom trenutku pogled joj se sledio na Marcovim ocima.Nije mogla da prestane da ga gleda.
Kao da je bila sokirana ili ni ja sam ne znam.Znam samo da sam brzo uskocio izmedju njih,da se na kraju ne bi tu jos pojeli pogledom.
"Da to je ona..sta tacno hoces od nje?"upitao sam Marca.
"Tvoja drugarica Emma,da li je slobodna sutra?Erik zeli da je pozove na tu kafu koju joj je obecao,ali se brine da je ne zove u pogresno vreme..."
Mari se samo nasmesila kao da me malo ismeva sto sam tako stidljiv.Ali to me nije nesto jako vredjalo,jer sam stvarno bio i zabrinut i zbunjen i stidljiv i sve me je spopalo.
"Mislim da sutra ne radi nista..ali i da radi,verujem da bi za tebe stvorila vreme.."
Kada sam cuo njen odgovor,samo sam povukao Marca za ruku i tiho se zahvalio Mari.Bojao sam se da ne istrci od nekud Emma.
"Nemoj samo nista da joj kazes,ok?Neka to bude iznenadjenje.."
"Necu naravno.."
_________________
