~Mada tudja,moja si...Z.T.~
"Erik?Stvarno Emma?"upitala sam sokirano,spustajuci na tanjir sendvic koji sam jela.
"Nemoj nista da mi govoris,nista..ne znam..osecam se cudno kada ga vidim,nadam se da se nisam zaljubila.."
"I ja se nadam Em,jer znas dobro da je to nemoguca ljubav zar ne?"
"Naravno da znam..ni ja ne zelim da mislim na njega,ali eto..desava se..i ne znam kako to da promenim.."
"Radi ono sto si do sada,nemoj da mislis na njega.."
"Pokusavam,ali kao da se nesto promenilo u meni..kao da mi nesto ne dozvoljava da ga zaboravim.."
"To se valjda zove ljubav..."rekla sam uz maleni osmeh.Jer sam znala da nije lose kada se covek zaljubi,to se samo za nju cinilo da je nesreca.
"Mozda ako se ti smuvas sa njim,mozda ga zaboravim.."
"Emma,ne lupaj.."rekla sam pomalo besno.
"Dobro uredu,shvatam,bila bih ljubomorna...samo,tako sam zbunjena,nikada nisam osetila ovako nesto.."
"Veruj mi to je normalno.."
"Zasto?I ti si osetila nekada da hoces da se udavis kada prodje i jedan minut bez njega?I ti si osetila leptirice u stomaku kada si ga videla?I ti si to osetila a ja ne znam za to?"
"Jesam.."rekla sam tiho i zamisljeno.Prisecajuci se prvog dana kada sam ugledala Marca.Mislila sam da je to nebitan dan,ali od tada se drugacije osecam.
Nekako nesto u meni govori da nije sve gotovo,da ce jos nesto doci.I da je to veoma bitno.Dok moje srce ne prestaje da se uzbudjuje kada cuje njegovo ime.
"Tebi se neko nekada svideo?"upitala me je sokirano i ja sam tek tada shvatila da sam ja njoj stvarno odgovorila.
"Ne,mislim..ne bas.."odgovorila sam zbunjeno.Nisam htela nista posebno da joj kazem za Marca,jer sam znala da je to nesto nemoguce.I znala sam da me je samo povukao trenutak,nije se meni stvarno svideo on.
"Mari govori ono sto imas..."
"Pa nemam nista posebno da ti kazem...to je bilo davno.."
"Sigurna si?"
"Da jesam,to je bilo davno i posle toga nisam nikada videla tog decka.."
"Uredu,verovacu ti..idemo li?"
"Ne,sacekaj,nemoj sada da bezis,moramo da zavrsimo nas razgovor.."
"Nema tu sta da se zavrsi..."
"Kako nema?"
"Pa lepo,nastavicu da zivim svoj zivot i to je to.."odgovorila je te krenula napolje.Brzo sam uzela svoju torbu i potrcala za njom.
"Sacekaj me bar..."
"Evo cekam te.."rekla je uz osmeh i nekako sam osecala da je ponovo ona stara Emma.
Ustvari,nece vise biti nikada ona stara Emma.Stara Emma nikada nije rekla za nekoga da joj se svidja,a ova..pa ova je neka nova Emma.
No,kakogod.Meni je vazno samo da ona bude srecna.Ako to znaci da treba da ima decka,neka ga ima.Znam da je necu svakako nikada izgubiti.
"Zbog njega si htela da ides samnom na posao?"upitala sam je dok smo hodali putem.
"Naravno da ne.."rekla je prevrnuvsi ocima,ali je posle toga pogledala ka meni sa najlepsim osmehom na licu.
"Mozda bude dosao na dorucak ili rucak..."skomentarisala je i vratila pogled na put.
