~Promenio si mi zivot.~
21.06.2014.godine Nemacka vs Gana
Pogledala sam na sto u dnevnoj sobi,mislim da sam donela sve moguce grickalice koje je Marcel trazio.Ukljucila sam im tv,donela sokove.Hm..da to je to.Mogu mirno da gledaju utakmicu.
"Sve spremno Mari?"
"Sve.Jos samo drustvo da vam stigne."
"Oni su na putu."
"Razumem."
"Pa,hoces ostati sa nama da gledas?"
"Ja..pa i nesto me ne zanima preterano."
"Ma hajde,igra Nemacka,ne mozes samo tako da kazes ne zanima me preterano."
"Mogu,jer me stvarno ne zanima."odgovorila sam,a on se nasmesio.
"Opet neko sranje sa Marcom?"
"Ne,sa njim je sve okej."slagala sam,nadam se dovoljno vesto.
Naravno da necu da ostanem zbog Marca.Pa ja ne mogu da se smirim nakon one noci,stalno o tome razmisljam da mi je bio preblizu.I sada,kada ga sretnem,samo dve tri reci i ja vec nisam ni blizu njega.Celo telo mi drhti od te noci.
Nije uradio nista strasno,nije pocinio krivicno delo,ali meni svakako drhti srce.Zapravo..to nije strah.Niti nervoza.Emma kaze da se to zove ljubav.Ali ja se nisam zaljubila u Marca,stvarno nisam.To sto ne mogu da prestanem da mislim na njega,sto zalim sto sam se odmakla tada,sto ne mogu da izbijem njegov pogled i lik iz glave.Nista od toga ne ukazuje na to da sam zaljubljena.
ding-dong
"Idem da otvorim vrata."
"Zdravo Mari."
"Cao svima."pozdravila sam ih,pustajuci ih da udju unutra.
"Hey ljudi."zacula sam Marcov glas iza sebe,zbog cega sam odmah krenula prema kuhinji.I dalje mi je nezgodno da bude u njegovoj blizini nakon onog naseg malenog incidenta.
"Mari.."dozvao me je,ali sam resila da cu se ipak praviti da ga nisam cula,tako da sam nastavila da hodam.
"Ne mogu da trcim za tobom,zato molim te stani."
Ugh.
"Mene trebas?"upitala sam,vracajuci se nekoliko koraka u nazad.
"Naravno da tebe."odgovorio je,te nastavio.
"Gledaces sa nama utakmicu?"
"Naravno da hoce."ubacio se Marcel u razgovor,koji se nekako stvorio iza mene.
Marco me je pogledao zacudjeno,a Robin,njegov drugi najbolji drug mu je nesto sapnuo na uvo.
"Aha,ok ok."odgovorio je i ponovo pogledao ka meni.
"Mogu te nesto pitati nasamo?"
"Pitaj."odgovorila sam,a Robin i Marcel su otisli u dnevni boravak.Ostali smo nas dvoje jedino.Posmatrao me je nekako cudno.Nije bio besan,niti je bio srecan.Nesto izmedju.
"Imam osecaj da me izbegavas vec nekoliko dana."
"Lose ti se cini."
"Ne bih bas rekao.Stalno samo sa Marcelom pricas,mene ni ne gledas u oci."
"To se mozda desilo samo sticajem okolnosti.Ali nista licno.Stvarno te ne izbegavam."
"Zasto onda sve govoris Marcelu a ne meni?"
Sada sam ja njega gledala zacudjeno.O cemu on to za ime Boga prica?
"Ne govorim ja nista Marcelu,samo procaskamo o obicnim stvarima.Nista vise."
