Stavila bih da deca ispod 18 godina ne smeju da citaju ovakve stvari,ali..i ja punim 18 tek za 3 meseca,tako da...shh.
~Kazu da imam poseban osmeh kada mi tebe spomenu.Pitam se zasto je to tako..N.A.~
Elvira P.O.V.
Sedim ovde u sobi vec nekoliko sati a nje jos uvek nema,rekla je da ce se samo malo prosetati,ali se jos uvek nije pojavila.A napolju sve jace i jace veje sneg.
trr-trr
"Najzad."prormljala sam i potrcala ka telefonu,ali sam se ubrzo razocarala,to nije Mari.
"Halo?"
"Zdravo Elvira,ovde Anna."
"O zdravo i tebi Anna."
"Zovem te da te pitam kako si."
"Evo dobro sam,hvala na pitanju.Trenutno cekam da mi se kcerka vrati iz setnje,kako ste vi?"
"Dobro sam,koliko moje zdravlje dozvoljava,po ovoj mecavi se seta napolju?"
"Rekla sam joj da ne ide nigde,ali ona je previse tvrdoglava."
"Nemoj se brinut,verujem da se uvukla u neki kafic i da ceka da sneg malo prestane da pada."
"Da,verovatno se o tome radi."
"Nego,zovem te na desert sutra,Bozic je i bas bih volela malo da se druzimo."
"Oh,hvala lepo na pozivu.Rado cu doci."
"Onda,vidimo se sutra."
"Vidimo."rekla sam,te prekinula vezu.
Mari..Mari..stvaras mi toliko veliku glavobolju.Zasto ti je toliko stalo do setanja?Mogla si to da preskocis,ali ne...ti u poslednje vreme stalno negde trcis,zuris.Stalno si u gradu.Da li je moguce da postoji nesto sto ja ne znam?
"Elvira,stvarno lupas puno.."rekla sam samoj sebi,izvlaceci staru kutiju iz ormara.
Izvadila sam njen dnevnik iz kutije,toliko dugo zelim da ga otvorim,ali znam da nemam pravo na to.Ne mogu da preturam po stvarima svoje kcerke,niti da zabadam nos,ali mene toliko zanima sta je to sto ona zapisuje,a meni ne zeli da kaze.Da li je moguce da se nas odnos pokvario bas toliko?
Ne smes Elvira,ne smes da zaviris u zivot svoje kcerke ako ona to ne zeli.I ne znam cak ni zasto jos uvek imam ovaj dnevnik,trebala sam ga jos odavno vratiti na njegovo mesto,sigurno ga je traziila kao luda,pogotovo ako zapisuje neke vazne stvari.
Ali mozda kada bih samo malo provirila,mozda bih tada shvatila sta se to desava u njenom svetu,cemu sve te zurbe,kasni izlasci i ostalo u njenom zivotu.Samo se nadam da ne radi nista,nadam se da nije upala u neku nevolju.
Uzela sam telefon i pozvala Mari.
"Korisnik trenutno nije dostupan,pokusajte kasnije."
"Pa sta radis dete drago?"promrmljala sam i pozvala je ponovo.
"Dobro je,sada zvoni..Javi se."
___________________
"Marcoo.."promrmljala sam,izvlaceci se iz njegovog poljupca.
"Zvoni mi telefon."
"Nemoj sada o tome."procvilio je,pustajuci me iz svog zagrljaja.
"Da mama?"javila sam se brzo i ubrzo sam cula srecan glas moje mame.
"Dobro si zar ne?"
"Da,dobro sam."
"Toliko dugo si se zadrzala."
