Sledeci dan
Stojim vec nekoliko minuta ispred ogledala i svadjam se sama sa sobom.Znam,prosto znam da nisam prikladno obucena.Onaj kreten od Marca ce mi nesto prigovarati.Recice da ne mogu cak ni prikladno da se obucem i eto,onda ce me izbaciti,znam da hoce.
Uzela sam telefon da proverim da li me je Emma trazila ali nije.Obecala mi je da ce svratiti do moje mame,da ne moram ja,posto moram da se spremim.Ali nisam cak ni uspela da je dobijem na mobilni.Prvo kaze da ce mi pomoci,a sada se ni ne javlja.
Zatim se je pozvala jos jednom i jos jednom i naravno opet nista.Pocinjem da se brinem,mozda se nesto i desilo sa mojom mamom,pa ne sme da me pozove.Pogledala sam na sat 8:12.Nemam vremena da odem prvo u bolnicu,moram ipak odmah kod Marca.
Proverila sam jos jednom da li dobro izgledam,ugh moram prestati da se nerviram.Svakako cu morati da nosim uniformu,tako da..svejedno je sta sam sada obukla.
____________
Malo kasnije
Kako je put koji je vodio do Marca bio sve kraci,ja sam se sve vise i vise nervirala.Nisam mogla nikako da se smirim,cinjenica da moram lepo da se ponasam,da moram da ga postujem,da ne smem da pogresim me je ubijala.
Ovo je radno mesto moje mame,i samo jedna moja greska moze je kostati toga.Ako ja samo jednom uvredim Marca mogu da letim napolje.I to me jako plasi.Dlanovi mi se znoje,a stomak samo sto mi ne pukne.Lose mi je,muka me hvata.Bojim se da se na kraju ne ispovracam na njega.
trr-trr zazvonio mi je telefon,a ja umalo da skocim do neba,toliko sam se zamislila,da me zvuk telefona uplasio.
"Da?"
"Zdravo Mari."
"Cao Emma."pozdravila sam je,kada sam shvatila da je to zapravo ona.
"Izvini sto ti se tek sada javljam,ali sam se malo uspavala.Sada sam na putu do bolnice,zvacu te ako nesto nije uredu."
"Uredu,hvala.Nego,dobro si?"upitala sam je,posto joj je glas bio nekako drugaciji.
"Jesam,skroz sam dobro."
"Ako ti tako kazes,cujemo se."
"Okej,cujemo."odgovorila je,te prekinula poziv.
Ne bih bas rekla da je sve okej,nekako joj je glas bio drugaciji.Mozda,mozda cak i nije nesto lose vec dobro.Da,zvucala je presrecno,pitam se sta li se desilo.'Nije kao da je to moja stvar.'
Stigla sam najzad do one velike hladne kapije,koja vodi do njega.Zastitar me je ovaj put bez pitanja pustio unutra.A ja sam pozvonila na vrata.Ocekivala sam da ce Anna otvoriti,ali nije bilo tako.Ispred mene se stvorio Marco.
Na sebi je imao super uske farmerice,koje su mu usput savrseno stojale.Obicnu belu majicu,ali koga zanima da je obicna,kada njemu istice svaki delic tela i lice?Kosa uvek slatko namestena,a sat na ruci.
"Stigla si."prekinuo je moje buljenje,zbog cega sam se malo iznervirala.Mogao je da me ostavi da jos malo balavim za njim.
"Dobro jutro."pozdravila sam ga,a on me je pustio unutra.
"Anna je otisla u kupovinu,stize uskoro,tako da ce ti ona pokazati kucu i gde se sta nalazi."
"Uredu."
"A ja cu ti objasniti nekoliko pravila,sedi."
Poslusala sam ga i sela,a on je nasuprot mene.Poigravala sam se sa svojim prstima posto nervoza i dalje nije napustala moje telo.Pogotovo ne sada,kada je on bio ispred mene.I jos sredjen i lepsi nego bilo kada do sada.
