~Jedna tvoja topla rec je meni dovoljna.~
Gledala sam u Marca koji je uporno pokusavao da mi objasni kako se igra FIFA,ali ja nisam mogla nikako da zapamtim koje dugme je za sta na tom glupom kontroloru.
"Hajde pamtis toliko puno gluposti na fakultetu,nemoguce da ne mozes zapamtiti nekoliko opcija."
"Hey,nisam ja kriva sto si ti izgubio.Trebao si pobediti i sada bi bilo sve okej."
"Ne mogu stalno pobedjivati."
"E ako ne mozes,onda sada snosi posledice."odgovorila sam drsko,zbog cega je on odmah slozio pomalo cudnu facu.
Mari,pobogu Mari,zaboravljas u kojoj si ti poziciji.Ahh,uvek nesto moram da zeznem.
"Kako napredujete?"zacuo se glas Erika koji je upravo usao u prostoriju.
"Lose,ovo je komplikovano."
"Pa Marco ce ti pomoci da upravljas i eto."
"Ajde,uredu.Gotova je pauza,zovi Emmu."odgovorio je Marco,a ja sam ga besno pogledala.
"Sada bih najradije da budem Dusko Dugousko."rekla sam,a Marco se nasmesio.
"Zasto bas on?"
"Da te pitam 'Sefe koji ti je vrag?'.Mislim,nema sanse da pokrenem igricu,a ne nesto drugo."
"Lako je,videces."
"Ej,ljudi.Jel gotova lekcija?Mozemo da igramo?"uletele je presrecno Emma u prostoriju,zbog ovog ce mi jos platiti.
"Nadam se da nisi golicljiva."
"Nisam.."odgovorila sam,te tek tada shvativsi sta me je uopste pitao.
"Zasto?"
"Pa,moram da sednem iza tebe zbog kontrolora."
Kada je to izgovorio,knedla je zastala u mom grlu.On je bio ozbiljan sto se tice tog dela da ce mi bas bas pomoci?Pa,mislila sam da ce mi samo objasniti pravila i sve ostalo.
"Gledala si dok sam ja igrao zar ne?"
"Naravno da jesam."
"Eto,pokusaj onda da se setis tih pokreta."
Mari ne seri,buljila si u njega sve vreme,ne obracajuci paznju ni na jedan sekund utakmice.Samo ti je on bio u mislima i cinjenica da je ovako izbliza jos sladji,privlacniji i zgodniji.Nista ti drugo nije palo na pamet,a najmanje igrica.
"Ja sam spremna."izjavila je ponosno Emma,a Marco je seo dole na pod pokazujuci i meni da sednem.
"Dodji."
Sela sam nesigurno izmedju njegovih nogu,a on me je obgrlio da bi mogao zajedno sa mnom da drzi kontrolor.Pogledala sam ka njegovim rukama,koje su drzale moje.Osecam da mi je previse blizu,njegov dah se jasno osetio na mom vratu dok nesto objasnjava Eriku.
Znam da to ne radi namerno,da ovo radi samo zbog igrice,jer drugacije ne mozemo da igramo zajedno,samo u ovakvoj pozi.Ali me izludjuje.Previse mi je blizu,previse.Kao da nisam dovoljno nervozna zbog igrice,jos mi je i on preblizu.
_____________________
U pocetku mi je bilo pomalo neugodno sto je on tako blizu mene,ali sam kasnije shvatila da to nije toliko strasno i da moram da pobedim Emmu,koju uzgred Erik nije ispustao iz ruku.Ona je igrala,a on ju je samo ljubio.Kako Emma moze da se skoncentrise?Ja ovde umirem.
"Hajde,ne stojimo lose."sapnuo mi je Marco.
"I dalje nista ne kontam."
"Znas da igras igrice,hajde..mozes i ovo."
