Vratio sam se u sobu,sav izbezumljen.Odlozio sam laptop i krenuo da kucam Eriku poruku,ali mi nije islo.Ruke su mi drhtale,toliko sam hteo da je vidim,da je upoznam,a ona je vec bila pored mene.
Ja:Erik :D nisam uspeo da dobijem njen broj,ali njeno ime na skajpu je ma789,dodaj je i dalje vec ti znas sta hoces :D
Poslao sam mu poruku i nastavio sam samo tako da buljim u ekran od telefona.Toliko dugo vremena provedenog ispred laptopa,toliko smejanja i svega.I na kraju saznajem da je ona kcerka moje kucne pomocnice?Stvarno?
Nisam ocekivao ovo nesto,nije problem u tome sto je ona obicna devojka,vec..u tome da je ona i sada na nekoliko koraka od mene.Ne mogu da stanem ispred nje i kazem joj 'Hey ja sam onaj kreten sa skajpa i iz igrice'
bi-bi-bip
Erik:Hvala ti bro <3
kuc-kuc-kuc
"Slobodno."viknuo sam i dalje gledajuci u telefon.Sokirala me je cinjenica da je to ona.Nisam mogao da shvatim kako je to moguce.
"Rekao si da ne ulazim ovde cesto..ali ovo je hitan slucaj."govorila je,a glas joj je drhtao.Stala je ispred mene.Podigao sam glavu da bih je pogledao u oci.U meni su proradili isti oni osecaji kao kada mi se izvinila,dok me je gledala onako nevino,moje srce se nije moglo smiriti.Ima nesto u sebi,nesto sto me tera na nesto,samo ne znam na sta.
"I nece se vise ni ponoviti,ali ako mi dozvolis htela bih nesto da te pitam."
'Ona glumi.Nije zapravo nervozna,ona se samo poigrava.Zene su takve,padnu ispred tebe,zaplacu,odglume da su slomljene,samo zato da ih ti utetis.I tako ti se polako zavlace pod kozu.'
"Ne dozvoljavam ti."odgovorio sam i krenuo da ustanem,ali ona nije htela da se pomeri.Pogledala me je u oci,kao da me je molila.
"Brinem se za Emmu,molim te.Dozvoli mi da te pitam nesto."
"Sta zelis da znas?"
"Da li je Erik ozbiljan sa Emmom,to je sve.To je jedino na sta zelim odgovor."
"A zasto bih ja to trebao da znam?"upitao sam je,prekrstivsi svoje ruke.
"Primetila sam da se stalno druzite,pa sam mislila-"
"Nemoj ti nista da mislis,ja ne zabadam nos u Erikova posla,on mi je drug iz tima i to je to.Tako da je moj odgovor,ne znam."
"Tako si okrutan..."
"Slusaj,ti si samo moja radnica.I ovako sam ti dosta dozvolio,ali sam ti rekao nesto.Skrati jezik"
"Ali nisam osoba na kojoj treba da se izivljavas.A ti svu svoju bol bacas sada na mene."
"O cemu ti?Ja sam skroz dobro."
Samo je odmahnula glavom i nastavila da gleda u tacku pored mene.
"Pratis li ti svaki moj korak pa da znas da li sam dobro ili nisam?"poceo sam vikati na nju,kako ona moze znati da li sam ja dobro ili nisam?
"Ne pratim...samo,dobro znam da citam ljude."
"A stvarno?Zanimljivo."
"Da,stvarno.Ali ne zelim vise da ti smetam,izvini sto sam uopste dosla."
"Vrata su tamo."pokazao sam rukom prema vratima i sacekao da izadje.
Sokiran sam,iznenadjen sto je ona devojka sa kojom se stalno dopisujem.Ali sa druge strane,mi je nekako drago sto ta devojka sa ceta stvarno postoji.Sto se nisam dopisivao sa nekom maloletnicom ili nesto tome slicno.
Ali zasto sam besan na nju?Ne znam.Cinjenica da sam zaposlio nju,devojku sa kojom se stalno dopisujem mi je pomalo nezgodno.Zatim,ona ne zna da sam ja fudbaler,ustvari ne zna koje decko sa ceta.Ne zna kakav zivot zivim,ne zna da je njen sef isti onaj decko sa ceta.
