~Da li sam bila upravu kada sam mu onako pijana rekla,da voli Carolin?Nisam,zar ne?~
"Uzmi molim te jaknu."
"Sta ce mi?U pidzami sam..zasto bih oblacila jaknu?"
"Samo je obuci,ides sa mnom."
"Marco,mama mi je otisla malo do Anne,ali uskoro se vraca.Molim te idi,hoces zar ne?"
"Hocu,ali samo sa tobom,zato obuci jaknu."
"Zasto me teras na nesto sto necu?"upitala sam,ne osecam se prijatno kraj njega trenutno,ne mogu nikuda da idem sa njim.
"Ne teram te,samo..bice ti bolje ako budes kraj mene."
"A sutra kada svane?Ponovo cu morati da budem ovde,niko ne zna za nas..niti smeju da znaju.Svaka sumnjiva radnja ce ici protiv mene."
"Ali Mari...podji sa mnom."
"Necu.Hvala ti sto si zabrinut za mene i sto si sada dosao,ali kao sto sam ti vec rekla...uskoro mi se vraca mama.Kreni kuci."
"Ti ne zelis da te ja zastitim?"
"Naravno da zelim,ali to nije moguce ako sada napravimo gresku.Ja sam dobro,ti lepo odes kuci i sutra se ponovo vidimo kao i svaki drugi put.I gotovo,niko ne sazna nista.Ako sada krenem sa tobom,moracu da odgovaram na hiljadu pitanja."
Ocekivala sam da ce reci da je uredu,da misli da je vreme da kaze svima da sam mu devojka,ali on je samo klimnuo glavom.
"Upravu si."rekao je,krenuvsi prema izlazu.
"Moramo biti oprezni."dodao je,a meni je doslo da zaplacem.Zar ne shvata da ja ne mogu ovo da izdrzim?Dokle vise da cekam da kaze istinu?
Odjednom sam osetila njegove ruke oko sebe,poljubio me je u vrat i podigao lagano.
"Zamolio sam te da obuces jaknu ali se ti protivis."
"Marco.."vrisnula sam,smeskajuci se.
"Sta to radis?"
"Vodim te sa sobom."rekao je,a ja sam se na trenutak zagledala u njegove oci.Zasto nekada pomislim da mu nije stalo?Zasto dozvolim da ubedim sebe da me ne voli?Zasto kada je ocito da mu je stalo i da me voli?
"Gde su kljucevi od kuce?"upitao je.
"Evo ovde."pokazala sam na ciniju u kojoj su stojali kljucevi.
"Ja cu zakljucati,samo prvo tebe da ostavim."
Izneo me je tako u svom narucju napolje do automobila,a ja sam zadrhtala na trenutak kada sam se susrela sa hladnim vetrom koji je jako duvao.Mrzim novembar i ove hladne dane.Hocu toplije dane.
"Vracam se za minut."rekao je,ljubeci me u obraz.Namestila sam se na sedistu i sacekala njega da se vrati.
Na putu do njegove kuce sam razmisljala o tome sta on to tacno pokusava da izvede,mislim..ova jedna noc nece nista vredeti,samo ce napraviti pometnju.Mojoj mami nece biti jasno zasto nisam spavala kod kuce,a novinari ce mozda videti kako napustam njegovu kucu ujutru.Sve je tako zamrsteno.
A on ipak zeli da me odvede kod sebe kuci,ne razumem svrhu toga,ali..mi je drago sto mu je ipak stalo,sto zeli sada da me usreci,pa makar i to bilo samo na minut ili samo na ovu noc.Skrenula sam pogled ka njemu,a on je skoncentrisano vozio.
Uhvatila sam ga za slobodno ruku i ostavila maleni poljubac na njoj.
"Hvala ti sto zelis da me zastitis."
"To mi je duznost.Obecao sam ti da cu te stiti."
"Da,znam."nastavila sam da mu milujem ruku,da znam da si mi to obecao.Ali mi ipak nedostaje ono maleno volim te,koje bih volela da cujem iz tvojih usana.To je jedino sto mi je potrebno.
