~Nekada se dese stvari na koje ni u snovima nismo mogli pomisliti,zasto?Zato sto ne moze uvek da se misli na sve moguce rizike.~
"Budi se spavalice."
Marco,ostavljajuci malene poljupce na Marinim usnama pokusava da je probudi,ali ona ne reaguje,samo nesto promrmljala svremena na vreme i nastavi da spava.
"Ne pada mi na pamet da ja sklanjam sam sav onaj haos sto su napravili gosti juce."
"G-gde ti je spremacica?"upita pospano i lagano otvori oci.
"Hey,hey..nemoj da si takva.Necu sve to da joj ostavim,moramo i mi nesto da radimo."
"Ali je tako rano.."
"Nije rano.Hajde Mari,dizi se."
"Ne mogu,umorna sam.Uostalom,zaspali smo pre kontam dva sata,mozda malo vise."
"To ti je lekcija za sledeci put,ili vodjenje ljubavi i nespavanje,ili spavanje i mogucnost da se ustane na vreme sledeceg jutra."
Mari je prasnula u smeh i obrgrlila svoje ruke oko njegovog vrata,povlaceci ga ka sebi.
"Razumem,lekcija za sledeci put.."rekla je tiho,naglasavajuci svaku rec i prateci njegovu reakciju.
"Biram onda ono drugo,to mi je bolje."zavrsila je recenicu i Marcov pogled se u tom trenutku zaledio na njenim ocima.
"Idem samo da se umijem i bacamo se na posao."rekla je brzo,shvativsi da ga je izludela njenim odgovorom.Samo se sklonila od njega i brzim koracima otrcala do kupatila.NIje mogla da prestane da se smeska,nije bila takva.
Nisu joj se svidjale ovake smisalice,previse je bilo zavodnicki za nju,ali ovog puta se posluzila sa tim.Zelela je da malo zeza Marca i da izazove u njemu jos vecu zelju za njom.Zelela je da ga navede na to da je jos vise zeli kraj sebe.
_______________________
Mari brise znoj sa svog cela,pretoplo je za ovo doba godine.U Dortmundu nikada nije ovako toplo prvog juna,a ona pritom mora da skuplja svo ovo smece koje su sinoc razbacali gosti.Vise izgleda kao da je bila neka tinejdz zurka,a ne obicna zabava.
Marco brise stolove,ali ne skida pogled sa Mari.Sve vreme mu se motaju njene reci u glavi.Da li je to ona bila ozbiljna?Stvarno joj je bitnije dobro da se naspava ili je to bila samo sala?Ili je mozda ljuta zbog toga sto je Carolin bila ovde?
Ali nije on kriv zbog toga,rekao joj je sve kako se desilo.Ali ona ocito nije poverovala u to.Da,da o tome se radi.Ali,ako se o tome radi...zasto ga je sinoc tako strastveno ljubila?Zasto mu se predala jace nego bilo kada do sada?
Svadjao se sam sa sobom,nije mogao tacno da protumaci njeno ponasanje.Nakon nekih pola sata,Mari poce da se smeje poput neke budale,prilazeci mu.
"Hoces li mi reci zasto stalno buljis u mene?"
"Razmisljam nesto."
"O cemu?"upita ga.
"O onome sto si mi rekla malopre."
"Malopre?Sta sam ti rekla?"pravi se da nema pojma o cemu on to prica,iako savrseno zna da mu je rekla da bi radije da spava,nego da provede sa njim noc.
"Ma nista."odmahne rukama i ode u dnevni boravak,a Mari za njim.
"Hajde nemoj da se ljutis."
"Ne ljutim se."
"Dogovorili smo se da mi neces govoriti vise to nista."
"Istina."uzdahnuo on i pogleda je u oci.
