~Ali kada se ugasi kamera,da li ces i dalje stajati kraj mene?~
Marcovi roditelji su javili da ce malo kasniti na rucak,sto je Mari iskoristila da bi pozvala Emmu da joj isprica sve.Emma je prosto ostala zaprepastena kada je cula da joj je mama zapravo ukrala dnevnik,a tek nakon sto je cula sta je sve rekla za Marca i sve,ostala je jos vise sokirana.
Koliko joj je bilo drago zbog svega sto se desilo sa Marcom,toliko joj je bilo krivo sto se Elvira protivi njihovoj vezi.Emma je bila ta,koja se bojala da ce morati da slomi Marino srce,ako joj Marco ne prizna uskoro da je voli,ali ocito je na kraju taj posao dovrsila Elvira.
________________________
"I nije htela uopste da se urazumi."
"Pricacu ja sa njom kada se vratimo."
"Nisam htela da te uznemiravam..ali prosto nisam mogla da zadrzim sve to u sebi."
"Ne mogu da verujem..mislila sam da ce joj biti drago sto si najzad nasla decka."
"Pa eto vidis,nije joj drago uopste.Bila je jako besna sto sam je lagala..a to sto je ona meni ukrala dnevnik to je nista."
"A meni se bas svidjala teorija da je sam odsetao."
"I meni,ali eto..nije bilo tako."uzdahnula sam.
"Nemoj da se nerviras.Ne posle toga sto si mi ispricala."
"Kako da se ne nerviram?Sada je sve okej sa Marcom..savrseno mi je bilo nocas,ali sam izgubila moju mamu."
"Nisi je izgubila,majka ti je.Sada je samo besna,ali odmah cim se vratim,pricacu sa njom i resicemo sve.Ti se sada samo smiri i obori snogu Thomasa i Manuelu."
"To mi ni ne spominji.."
"Nemoj biti nervozna.Vec si im se svidela,to sto ce saznati da si mu devojka,bice samo slag na tortu."
"Mislis da ce me prihvatiti?"
"Naravno da hoce mila moja."
"Nadam se da si ovog puta upravu,a ne kao prosli put."
"Dobro,pogresila sam malo oko toga da li te voli ili ne,ali priznaj.Da te nisam dala limit mozda se nista od toga ne bi ni desilo od toga sto se desilo."
"Upravu si,hvala ti.Ohrabrila si me da pricam sa njim..ali priznajem,nije mi bilo ni malo lako."
"Verujem da ti nije bilo lako,ipak ti je on prvi decko,a i stvarno ti se jako svidja."
"Svidjati je maleni pojam,Marco je ceo moj svet."
"Primecujem,primecujem."
"Nego,devojko..kako je tebi u Parizu?"
"Fascinantno,grad je san snova.Rado bih se preselila ovde."
"Ne mozes,ko ce biti onda sa Erikom?"
"Da,znam...velika steta."
"Menjala bi Erika za Pariz?"upitala sam pomalo iznenadjeno.
"Ma ne bih...samo,jako mi se svidja ovde."
"Zvucis nesigurno..nesto nije uredu?"
"Kazem ti,krivo mi je sto ne zivim na ovako lepom mestu,vec u tom preledenom i dosadnom Dortmundu."
"Ali u Parizu nema mene."
"Upravu si,to je stvarno velika privilegija."
"Znaci ozbiljna si.Zelis da zivis u Parizu?"
