~Ljubav.Vera.Nada.~
Na kraju dana
Nakon obavljenog posla,spremila sam se i krenula polako u bolnicu,da posetim mamu.Emma mi je rekla da je skoro ceo dan prespavala,ali svejedno je zelim posetiti.Ne zelim da pomisli da se ja zabavljam naokolo,dok je ona ovde.
"Dobro vece."pozdravila sam medicinsku sestru,koja je bas tada izasla iz njene sobe.
"Dobro vece."
Pre nego sto sam uspela da je pitam bilo sta,ona je besno produzila dalje.Pa okej.Otvorila sam vrata i ugledala Emmu kako kucka nesto na telefonu.
"Hey."pozdravila sam je.
"Cao Mari,vec sam mislila da neces doci."sapnula mi je tiho,a mama mi se pocela buditi.
"Tacno zna da sam ovde."nasmesila sam se i prisla joj.
"Cao mamice."poljubila sam je u celo.
"Sta kaze doktor?"upitala sam Emmu.
"Udarac je bio bas jak,ne oporavlja se bas toliko brzo kao sto su mislili da ce."
"Toga sam se i najvise plasila.Znala sam da nesto nije uredu,zasto mi nisi odmah rekla?"
"Dotrcala bi odmah,i onda nisi nista uradila sa Marcom,bezveze si ga molila tako dugo."
"Dobro,upravu si..ali ipak,ona je moja mama."
"Znam.."
"Poznajem taj glas.."oglasila se moja mama,a ja sam je pomilovala po licu.
"To sam ja,Mari."
"Moja neposlusna kcerka."rekla je tiho,otvarajuci svoje oci.
"I ti si meni nedostajala mama jako."odgovorila sam smeskajuci se.
"Zamolila sam te da ne ides tamo."
"Ali sam ja otisla i sada tamo radim."
"Pitala sam Emmu i da rekla mi je da tamo radis.Ne mogu ti nista reci,osim toga da nisam uopste ponosna.Ako ti se bilo sta desi,osecacu se krivom."
"Nece mi se nista desiti."
"Da nisam vezana za ovaj krevet,otisla bih odmah kod njega i rekla mu da me odpusti i tako ujedno i tebe."
"Ne razumem koji je tvoj problem,pa sta ako radim tamo kod njega?Zasto ti mozes a ja ne mogu?"
"Bojim se,bojim se za tebe.Sta ako krene da ti se udvara?Ipak,se ti stalno kreces gore dole po kuci u uniformi,koja prepostavljam nista ni ne pokriva na tebi."
"Mama preterujes,on nikada ne bi obratio paznju na mene."
"Veruj mi,oni koji traze nekoga za jednu noc,njima svaka odgovara."
"Rekla si da je on divan decko."
"To ne znaci da mu ne treba devojka za one stvari."
"Ne mogu da verujem kakve stvari mi govoris,prosto ne mogu."rekla sam iznervirano,a Emma me je uhvatila za ruku.
"Smiri se."
"Samo zelim da te zastitim."
"Ne cinis to."odgovorila sam,a suze su pocele da se skupljaju u mojim ocima.
"Uopste ne cinis to,povredjujes me.Sada smo najpotrebnije jedna drugoj,a ti mi spominjes da ce hteti da me zavede,naravno da nece.A i da hoce,ne zanima me on uopste,samo posao."
"Idi i daj otkaz."
"A sta ako ne uradim to?"
"Ako ne uradis..."pogledala me je tuzno,ali se ipak pribrala i odgovorila mi zestoko.
