Nedelju dana kasnije 03.01.2015.godine
Dobro jutro svima.Mari se vrti u krevetu,izgleda da nesto jako lose sanja.Ili je samo mrzi prosto da ustane,nakon sto zazvoni njen divan budilnik,saznacemo.
_____________________
Besno sam iskljucila budilnik,zar stvarno mora da me budi danas?Stvarno je dosadan.Iznervirano sam se okrenula na drugu stranu,ali uzalud.Vec sam se probudila.Pridigla sam se polako,a Marco je i dalje spavao mirno,izgleda da uopste nije ni cuo moj alarm.
Pa dobro.Ustala sam i krenula u kupatilo da se spremim.Danas mi se vraca Emma iz Pariza i moram priznati da je nikada vise necu pustiti nigde,pretesko mi je bilo kada je otisla u Brazil,ali mi je i ovog puta bilo jako tesko.
Bolje se osecam kada znam da je tu kraj mene,samo da me pogleda i da zna da li treba nesto da mi kaze ili ne.Volim jednostavno da provodim vreme sa njom.I da,znam da nece uvek moci da mi bude blizu,ali dok je to jos moguce,zelim da je tu kraj mene.
trr-trr
"Da?"javila sam se,pustivsi toplu vodu da tece u kadu.
"Hey curo."
"Nisam ni shvatila da me ti zoves."
"Ocito jos spavas."
"Upravo tako."
"Lenja si kao i uvek.Nego,zovem te,da te podsetim.."
"Da,da znam.Danas dolazis i ja dolazim po tebe na aerodrom,bez brige."
"Dobro je,secas se svakog detalja."
"Secam se."
"Onda smo se sve dogovorile,ostavljam te da se razbudis,a ja odoh na dorucak."
"Ajde,vidimo se kasnije."
"Oh,jedva cekam."rekla je,te prekinula.Mogu da zamislim koliko ceka taj trenutak.Vec vidim kako sedimo na krevetu uz gomilu slatkisa i slusam svaki detalj tog poznatog grada ljubavi.Ali naravno,uz mali dodatak jednog fudbalera.
Nasapunjala sam svoje telo,razmisljajuci kako je sutra tacno 5 meseci od kako sam sa Marcom.Kako je to fascinantna cinjenica,5 meseci je proslo od kada je on prvi put dodirnuo moje usne,od kada je rekao sve one reci.
5 meseci me vec cini najsrecnijom devojkom na svetu.I to je jedina zelja koju imam,da se tih 5 meseci pretvore u vise od 50 godina.On je jedini covek sa kojim bih da gradim svoju buducnost.Mislim da nikada niko vise nece postojati u mom zivotu.
Mislim da je nemoguce da upoznam neku drugu osobu koju cu moci voleti isto kao sto volim njega ili cak i vise.To je apsurdno.Zasto govorim to samoj sebi?Pa,iz jednog razloga.I dalje sam zabrinuta zbog svoje mame.
Nije mi se obratila od onog dana,htela sam toliko puta da pricam sa njom,ali me je svaki put samo tako izbacila ili prosto prekinula poziv.Ne zeli da razume da me Marco usrecuje.Ali dokazacu joj da me Marco nece povrediti,dokazacu joj da je zaboravio Carolin.
"Cemu toliki uzdasi?"zacula sam Marcov glas i brzo sam otvorila oci.
"Kada si ti usao?"
"Malopre,ali ti si se toliko zamislila da me nisi ni primetila."
"Da,jesam.Stvarno jesam."
"Opet razmisljas o svojoj mami?"
"Sta drugo mogu?"
"Trebao bih i ja opet da pokusam da pricam sa njom."
"Uzalud je.Cuces samo previse ruznih reci,koje uzgred nisu istinite.Tako da..ostavi sve ovako."
