~Mozda ti i nije toliko stalo do nekoga koliko mislis da jeste.~
"Stvarno je kreten."promrmljala sam.
"Kao da je bitno kako izgledam ili da li idem na fakultet ili ne.To ne znaci da sam smotana i da ne mogu da radim nesto."
"Vidim da nije bas najbolje proslo.."
"Kada vam sef uopste nije kulturan."odgovorila sam Anni,a ona se samo smeskala.Njoj je smesno sto se on tako seljacki ponasa?
"On je predivan decko.Samo ne pokazuje to svima."
"Pa trebao bi,jer ako krene i sa fanovima kao i ovde sada sa mnom,onda ce brzo propasti njegova karijera."
"Mozda si upravu."
"Ugh,sve u svemu hvala vam sto ste me primili,moram sada da idem kod mame."
"Uredu je Mari.Prijatan dan."
"I vama."odgovorila sam,te nezadovoljno krenula napolje.
Zar je to morao bas on da bude?Mislim..toliko osoba postoji za koje moze da radi moja mama,a ona je bas izabrala Marca.
"A da se sklonis mozda,da mogu ja da izadjem?"zacula sam neki muski glas i okrenula sam se.
"Izvini.."rekla sam tiho,gledajuci u Marca.
"Dovidjenja gospodine Reus."pozdravio ga je ovaj covek iz obezbedjenja i otvorio je kapiju da bi mogao da istera automobil.
"Prijatan dan."pozdravila sam ih i najzad napustila njegovo dvoriste.Osecala sam se kao da me ovaj put,ovo ogromno mesto gusi.Tako mi je bilo krivo sto sam uopste dosla ovde,mislim...samo sam se izblamirala.
_______________
Celim putem do bolnice sam razmisljala o razgovoru sa Marcom,pogled koji je imao,skroz je ubijao.Do sada kada god sam ga videla ili je bio zamisljen ili ga prosto nije ni zanimalo sto sam ja tamo.Ali ni tada me nije tako gledao..ustvari.Mozda bi me tako gledao da smo uopste nesto pricali.
Ali zasto?Kada sam ga prvi put videla,bio je tako divan i nasmejan.Usetao je samo u kafic i meni je srce poskocilo.Nesto je u meni proradilo.Gledala sam u njega kao neka budala.Zasto onda nema jos uvek onaj njegov preslatki osmeh?
________________
Dok sam se penjala uz stepenice,primetila kako Emma sa kafom u ruci ulazi u sobu gde je moja mama.Zar je opet dosla?Stvarno je toliko dosadna?Nakon svega sto mi je rekla sada dolazi da posecuje moju mamu?Stvarno divno.
Otvorila sam vrata polako,ne ulazi mi se u ovakve sobe,jeza me trese.Bojim se prosto,bojim se toga da udjem ovde,a da doktor vice 'spasite je...kako je ova devojka mogla da udje?Sestro izvedite je odmah.'
"Stigla si."prosaputala je tiho moja mama i pokusala je da ustane,ali sam ja brzo dotrcala do nje.
"Ne smes da se pomeras."zaustavila sam je opominjuci je.
"Gde si do sada bila?"upitala me je zabrinuto.Pogledala sam u stranu,da li bih trebala da joj kazem istinu?
"Mari?"
"Otisla sam na mesto gde radis."odgovorila sam iskreno.
"Zasto si bila tamo?"
"Kako zasto?Pa moramo srediti i to."
"Verujem da ce mi Anna naci zamenu."
"To znam,ali cisto sumnjam da ces opet raditi tamon nakon sto se oporavis.Ta sto ce doci umesto tebe ce ostati..zato sam mislila da ja-"
"Sta ti?"upitala me je pomalo besno.
"Da ja radim tamo umesto tebe."
"To ne dolazi u obzir,ti moras da radis u kaficu a moras i na nastavu."
