~Pruzam ti svoju ruku,a zajedno sa njom ti predajem poverenje,ljubav i sve sto imam.~
Pustio sam je da place koliko je zelela da place.Mora da izbaci svu bol iz sebe.Ne treba da se opterecuje sa njom.Dok sam je tako bezpomocno drzao u svom narucju,razmisljao sam zasto je tako pricala sa njom njena majka.Nesto se desilo.
Samo sto nikako ne mogu da shvatim sta,nakon nekoliko minuta,primetio sam da brise svoje suze i da pokusava da se odmakne od mene.Ponovila je nekoliko puta ono njeno 'izvini.'Izgleda..ne znam.Recima je neopisivo,nekako je..nevina.Ne u smislu da nije bila sa deckom,vec...je vise stidljiva i to.
"Hvala,sada sam mnogo bolje."
"Jesi li?"
"Stanje sa mojom mamom je malo komplikovano.Pa me je iznervirala opet,to je sve."
"Oseca se bezpomocno zar ne?"upitao sam,a ona je uzdahnula.Gledajuci u mene i dalje tuzno.
"I to..ali je najvise nervira sto radim kod tebe."
"Znaci ona se nije slozila sa tvojom idejom..A ja sam pristao da te zaposlim.Zasto nisi rekla da ti se mama protivi?"
"Zato sto sam odrasla osoba i znam sta je za nju najbolje.Da sam ostala raditi u kaficu,nikada ne bih zaradila za troskove u bolnici i za sve ostalo."
"Ako je tako zasto se protivi?"
"Zato sto misli da cu zbog posla kod tebe popustiti na fakultetu i da necu stici sve da odradim.Ona zeli da se vratim u kafic,ali ja svakako uskoro zavrsavam poslednje ispite.Posle necu imati nastavu sve do oktobra.Mogu da odradim ono sto trazis."odgovorila je,ali glas joj nije bio uverljiv.Gledala je sve vreme na sve moguce strane osim u moje oci.Nesto skriva.
"To je sve?"
"Mislim da je to dovoljan razlog."
"Da,naravno da je dovoljan...samo osecam kao da ima jos necega."
"Osecaj te vara."
"Dobro je ako me vara...ali reci mi iskreno,da li stvarno sve stizes?"
"Zasto ti jednom ne odgovoris iskreno na moje pitanje?"
"O cemu pricas?"
"Nikada mi nisi odgovorio zasto se brines toliko za mene."
"Rekao sam ti i malopre."
"Ali meni i dalje nije jasno."
"Onda ces razumeti vremenom."
"Pretpostavljam."
Prebrisala je jos jednom svoje lice sa maramicom,zatim malo namestila kosu.Mislim da se sprema da ode.
"Odgovor na tvoje pitanje,da stvarno sve stizem.Ali ako uskoro ne odem kuci,pocecu da ne stizem nista.Posto necu moci da ustanem sutra ujutru."
"Da te povezem?"
"Molim te nemoj,zelim da setam.Potrebno mi je da izluftiram mozak."
"Razumem.Pa onda,zdravo vidimo se sutra ujutru."
"Vidimo,laku noc."pozdravila me je,te krenula.Seo sam nazad na klupu,nekako mi je bezveze sto sam ja ovde,a ona mi ne dozvoljava da je odvezem kuci,ali bice kako ona zeli.
____________________
Sledeci dan
Pokusala sam da se skoncentrisem na pravljenje dorucka,ali sam ispred sebe i dalje videla Marca.Cele noci sam razmisljala o njemu i nacina na koji je pricao sa mnom.Zvucao je tako zabrinuto,kao da zeli stvarno da mi pomogne.
