~Imam dovoljno ljubavi za oboje.Ali da li je samo ljubav potrebna?~
Sudija je dunuo u pistaljku i igraci su poceli da trce po travi,svi sa zeljom da dotaknu loptu,a ja sam gledala kroz tu travu,kroz te igrace.Dodirivala sam svoj obraz,njegove usne su tu bile,bas tu pre nekoliko sekundi.Zasto moje celo telo drhti?Zasto sada u mojoj glavi nastaje nastavak tog dogadjaja?
Zasto zelim da se nesto vise desi,zasto zamisljam da me je tada poceo grliti i ljubiti?Ne mogu da se smirim.I dalje treperim,stomak mi je gotov,a srce mi je odavno puklo.Uzbudjena sam i previse.Ucinio je nesto neopisivo,kao da je zapalio jednu iskru u meni i ona sada pravi ceo pozar u mom telu.
Pogledala sam Emmu,koja je zainteresovano pratila mec.Izgledala je presrecno,kao da je svaki delic njenog zivota ispunjen,nije joj smetalo sto su fanovi preglasni,sto ljudi oko nas skacu,ne znajuci da je ona devojka Erika,samo nas guraju vamo-tamo.A ona je ipak srecna.
Gleda u njega,a oci joj blistaju.Sudeci po njenoj prici,nikada nisam mislila da ce se zaljubiti,ali..desilo se nesto suprotno.Zaljubila se kao nikada do sada,Erik joj je prva ljubav i osecam da je i poslednja.Nacin na koji ga gleda,takvim pogledom nece moci nikada vise nikog gledati.
"Bas je zabavno."viknula mi je na uvo.
"Jeste."potvrdila sam,iako je i ona sama verovatno primetila da ni ne gledam utakmicu.
_____________
Nakon prvog poluvremena,Emma nije bila bas jako srecna kao na pocetku,Dortmund je gubio 1:0 i izgledala je i previse zabrinuto.
"Sacekaj malo,u fudbalu je sve moguce."klimnula je glavom i nastavila da gleda utakmicu.Pogledala sam ka Marcu,koji je poput nekog kretena trcao sa jedne strane na drugu,preznojen je.Jedva hoda,ali ipak se ne predaje.I dalje sa ogromnim trudom trci za tom loptom.
Kako su samo fascinantni,radi se o obicnoj igri,a oni se tako ponasaju.Trude se do poslednjeg trenutka.Moj otac je uvek govorio: 'Fudbal nije igra,to je borba.Ne da dokazes da si bolji,vec da si snalazljiviji bas u tom trenutku i uslovima'.
"Aaaa."
"Goooll."vrisnula je Emma skocivsi na mene.
"Oho Erik..."nasmesila sam se,grleci je.Odjednom sam primetila da Erik pokazuje da je gol posvecen i to jos Emmi.
Naravno,ljudi nisu znali na koga je tacno pokazao,ali sam ja sela i pokazala Emmi da sedne.
"Videla si sta je uradio?"upitala me je uzbudjeno.
"Jesam,videla sam."
"To je na neki nacin znacilo da je rekao ljudima da smo zajedno."
"Aa to je tako divno."zagrlila sam je,ljubeci je u glavu.Brinem se.Ne mogu reci da sam skroz srecna zbog nje.Bojim se reakcije fanova ako cemo iskreno.
__________________
10 minuta pred kraj utakmice,Emma vise nije mogla da izdrzi.Mislila sam da ce na kraju zaplakati,zato sto je izjednaceno.Nista se ne desava.
"Znas zar ne koliko je bitno da pobede?"
"Da,znam da je bitno."odgovorila sam,gledajuci i dalje u igrace koji su trcali gore dole.Sada vec skroz bez snage,tuzni.
Tog dana sreca nije bila na nasoj strani i samo nekoliko minuta pred kraj,suparnici su dali gol.Obarajuci igrace Dortmunda na travu.Samo su pali,kao da ih je neko pokosio.Posmatrala sam ih,izgledali su razocarano.
A Emma je pocela da place kao maleno dete,zagrlila sam je.Ona se stvarno uzivela u ovo.Oseca ono sto Erik oseca.
"Hajde..idemo odavde."
