Aww hvala vam za 10.000 pregledaaa,skacem od sreceee ♥
~Nekada je tesko doneti ispravnu odluku.~
"Hvala,potvrdio si sve svojim cutanjem."
"Ja sam za tebe i dalje samo devojka sa ceta."rekla sam,te krenula napolje.
"Volim te."
Zastala sam na trenutak smeskajuci se.Naravno.Volis me,kao sto volis i nekog obicnog prolaznika.Sada,sada vidim da je Emma bila upravu sve vreme.Slepo sam ti verovala,a nisam trebala.
"Zbogom Marco."
Pre nego sto sam izasla,okrenula sam se jos jednom ka njemu,a on je i dalje stajao poput kipa.Nije se pomerio ni malo,samo je gledao u mene.Bravo.Verovala si mu Mari,a on dok ti pravis ovu dramsku scenu sada,ni ne obraca paznju.
Izasla sam napolje,a napolju je sneg padao jos vise nego kada sam krenula ovde.Divno.Sada cu se jos i smrznuti napolju i sve ce biti jos lepse.
"Kako sam samo glupa sto sam pomislila da Marco Reus nesto uopste zeli sa mnom."
Njemu nije uopste stalo,niti ce ikada postojati mogucnost da mu bude stalo.Zasto se onda tako divno ponasao prema meni sve ovo vreme?Zasto mi prosto nije rekao da nije preboleo Carolin i da ja ne gajim lazne nade.
Tako je sve prosto,nije bilo potrebe mene da uvlaci u svoj zivot.Mogao je da me zaobidje.Da ostavi da zivim svoj ne tako divan,ali bar spokojan zivot.
Nastavila sam da hodam na putu koji je vodio ka mojoj kuci,praveci pauze.Ne mogu sada odmah da vidim svoju mamu.Badnje vece je i ako me vidi ovako mokru i sjebanu,nece nam uopste biti lepo vece.Eh,sada kada bi Emma bila ovde.
Sve je pusto,a vetar sve vise duva,noseci sve moguce pahulje na moje telo.Odjednom sam osetila neciju ruku na svojoj.Zaustavio me je,grleci me odnazad.
"Stani.."obratio mi se,a ja sam pogledala ka rukama koje su me grlile.Znala sam da je Marco,ali nisam mogla da poverujem.Ugledala sam njegove tetovaze posto je bio u majici kratkih rukava.
"Prehladices se."to je bila prva misao koja mi je napustila usne.
"Zasto se nisi obukao?"
"Vrati se molim te."
"Marco..ti treba da se vratis,veje sneg a ti ni nemas jaknu,prehladices se."
"Nije kao da je to sada bitno."
Okrenula sam se ka njemu,ali ne napustajuci njegovu blizinu.Iako sam bila mokra od pahulja koje su pale na moju jaknu,zelela sam da koliko toliko zadrzim toplotu izmedju nasih tela.
"Mari ti meni nisi devojka sa ceta,uopste."
"Upravu si,u pocetku sam hteo da te zastitim posto sam video u kakvoj si situaciji,ali si mi se stvarno svidela.I ne,nisam gluv.Sasvim jasno sam cuo tvoje reci one noci."
"Nemoj misliti da nisam..samo.."
"Najzad ces da priznas da ti uopste nije stalo."rekla sam,zadrzavajuci svoje suze.
"O cemu pricas ti?"upitao me je,sklanjajuci moju kosu sa mog lica,koju je vetar razneo.
"Nemoj da se pravis da si glup..shvatila sam da mi nisi rekao da me i ti volis,posto ti prosto nije stalo do mene.Pricala sam sa Emmom mnogo o ovome i nisam htela da priznam sebi da se samo poigravas sa mnom.
Da ti je stalo odavno bi mi rekao da me volis,ne bi oklevao,tacnije ne bi me ostavio bez odgovora na moju izjavu.Ali uredu je,drugarica sam ti bila na cetu i zato si se zbunio,pomislio da ti se zapravo svidjam."
