Kako mi je Mario Mandzukic promijenio zivot!

PROBLEMS, PROBLEMS...

Mario: wake up sunshine

Ivana: jesmo blizu

Mario: pred mojom kućom smo

Poskočila je

Ivana: ti nisi normalan

Mario: zašto hahhaha

Ivana: pa nisam ni šminku popravila, pogledaj kako sam čupava

Mario: pa što da ja radim kad ti spavaš

Ivana: pa možda da me probudiš

Mario: jao dosta Ivana, ako nisi skužila svi gledaju kroz prozor i čekaju da izađemo

Ivana: ajmee, nisam ni vidjela

Mario: hahhaha ajde, možeš ti to

Izašli su iz auta. Na vratima se odmah pojavila Jelica, a iza nje je čekao Mato

Jelica: pa jel to moja nevjesta

Ivana: lijepo je i vas vidjeti

Ivana je produžila u kuću, a Jelica je nešto korila Marija jer joj nije ranije javio da dolaze.

Mato: Ivana, super da ste došli

Ivana: pa da eto malo, nismo dugo bili

Mato: neka, neka uđi hajde svi tebe čekaju, kog briga za Marija.

Ivana je stala pred prostorijom punom rođaka, svi su stali u red i počeli ju ljubiti i grliti. Redom su tu bile Marijeve bake pa sestrične, tete, bratići, stričevi i strine, susjedi i tako dvadesetak ljudi. Sva se jadna izbezumila, a onda su je posjeli za stol, ispred nje stavili milijardu jela. Nije čak ni sjedila pokraj Marija, okružile su ju njegove tete i strine. On je sjedio nasuprot nje, smješkao je i smirivao ju pogledom.
Već se malo i opustila, vjerovjatno zato što se najela ko svinja, ali neka. Preživit će linija. Makar je ona pojela janjetinu, toga baš i nema svaki dan. Vani je snijeg padao kao lud pa su se gosti počeli razilaziti. Ostale su samo Marijeve bake koje je on morao povesti kući. Ivana je pošla s njim. Ostavili su jednu pa drugu i napokon su ostali sami.

Mario: i kako ti se čine

Ivana: ma daj svi su predobri,dugo se nisam ovako osjećala

Mario: malo te gnjave, ali ne brini pričati ću ja s njima

Ivana: da se nisi usudio hahah, naravno da su takvi, takvi ćemo i mi biti jednoga dana

Mario: znam, ali samo želim da se ugodno osjećaš

Ivana: pa nigdje se ne osjećam ugodno kao ovdje. Presretna sam. Samo šteta što je zima

Mario: e da nisam te ni pitao, što si mi kupila za Božić

Ivana; ništa

Mario: molim hahahha

Ivana: to što si čuo, nije smiješno

Mario; zezaš me jelda

Ivana: da

Mario: pa što si onda tako ozbiljna hahhaha

Ivana: moram te malo zezat, a što ću ja dobiti

Mario: to je tajna

Ivana: uuuuuuuu

Mario: da se nisu usudila raspitivati

Ivana: šta sad to treba značiti

Mario: pa da sam imao malu pomoć

Ivana: sad sam tužna

Mario: pomoć u transportu samo to hahhaha

Ivana: uhuhu nešto velikoooo

Mario: možda samo nema u Hrvatskoj, daj neću ti govoriti više

Ivana: joj znam

Mario: šta znaš

Ivana: tvoja sestra još nije došla koja slučajno živi u Njemačkoj

Mario: nema veze s njom

Ivana: slučajno znam kad lažeš hahhahaha

Mario: ma iskren sam

Ivana: da, joj sad si me sjetio tvoje sestre pa što ću ako se njoj ne svidim

Mario: tog se i ja bojim

Ivana: molim,jel ti mene pokušavaš još više uplašit

Mario: ma, ti ćeš se njoj sigurno svidit, ali ona se zna ponašati jako zaštitnički prema meni jer je starija i to...

Ivana: kao da si mi rekao da će me se pokušati riješiti

Mario: ma neće, ali moraš s njome lijepo i polako

Ivana: a dobro potruditi ću se

Mario: i da ne smiješ nikako biti bezobrazna, bahata,umišljena, sebična, manipulativna, presamouvjerena, lijena, neskromna, ljubomorna, drska, svađalica i još ponešto

Ivana: oke, ako nisi dosad sad si me prilično uplašio

Mario: ma sve će biti oke, ona tek sutra dolazi

Ivana; kako si me smirio

Mario: e da pita mama hoćeš biti samnom u sobi

Ivana: ne naravno da ne

Mario: naravno da ne, baš sam mislio da hoćeš

Ivana: što bi to govorilo o meni

Mario: Ivana pa nisu oni glupi hahaha

Ivana: neka, u gostima sam, želim ostaviti dobar dojam

Mario: opet sjedimo u autu na ćupriji deset minuta, ko zna šta će opet pomislit

Ivana: da hahha, možda je bolje da uđemo

Mario: ajde

I tako su navečer zaspali, odvojeno u svojim sobama. Mario je mislio o Ivani, a Ivana je mislila o Ivani, ali njegovoj sestri. Prvo je razmišljala što će obući, pa kako će se ponašati. Sve to ju je dovelo do toga da je imala noćne more u kojima je Ivana ( Marijeva sestra) bila zombi koji joj je pojeo mozak. Ujutro se ustala nasmrt preplašena. Sjela je na krevet i gledala je u kofer. Smišljala je nekakvu što čedniju kombinaciju da malo omekša Ivanu. Obukla je sivu dužu usku pamucnu haljinu preko koljena i plavu vesticu. Malo se našminkala i razbarušila kosu. Svi su zajedno popili kavu, a Ivana je trebala stići svaki čas...