Kako mi je Mario Mandzukic promijenio zivot!

LJETO NAM SE VRATILO

Mario: Ivana hajde požuri,zakasnit ćemo na autobus.

Ivana: samo da se pozdravim s mamom.

Mama: pazi na sebe kćeri.

Ivana: hoću mama,idem sad zakasnit ću.

Ubrzo su stigli u autobus. Zajedno su sjedili. Mario je izvadio slušalice.

Mario: pa izvadi mobitel neces 7 sati gledati u prazno.

Ivana: aha ma neda mi se još.

Mario: ( jao ne, pa odakle njoj ovakav mobitel. Stvarno se nekada ponasam kao budala). Uzeo je jednu slušalicu i pružio ju Ivani..

Ivana: ma netreba

Mario: hajde uzmi haha.

Zajedno su slušali glazbu. Pala je noć. Ivana je zaspala na Mariovom ramenu. A onda je zaspao i on. Stigli su. Probudila ih je neka baka s riječima : ajmo golupčići stigli smo.

Mario:  a ne mi nismo....

Ivana: da mi nismo...

Baka: ma se ja znam.

Mario i Ivana su se nasmijali jedno drugom. Izašli su van. Dočekao ih je vozač. Ivana je bila iznenađena. Ponovno je vidjela onog Maria u kojeg se zaljubila,ali nije si mogla ponovno dopustiti istu grešku. Stigli su pred kuću. Ivana je ostala zapanjena.

Mario: i što kažeš.

Ivana je stajala pred velikom vilom. Imala je bazen, velike balkone. Bila je jednostavno predivna.

Ivana: i to je tvoja kuća.

Mario: iznajmio sam ju za nas dvoje.

Ivana: to si napravio samo zbog mene.

Mario: nemoj se sad naljutiti.

Ivana: ( ubit ću ga zbog ovog),nemoj misliti da mi je stalo. Ja sam tebi sve već rekla.

Mario: nebrini ja nikada ne gubim nadu.

Ivana: pa hoćemo već jednom ući ili ćemo sad tu stajati.

Mario: da naravno. Uđi. Ponio joj je kofere.

Ušli su u kuću. Unutra je sve blistalo.

Ivana: lijepu si kuću izabrao. Stvarno je divna.

Mario: razmišljao sam o tebi kada sam birao.

Ivana: ( neću popustiti, nikada neeeee. Nemoj mi to raditi.) Možeš mi pokazati moju sobu.

Mario ju je uveo u vjerojatno najveću sobu u kući. S velikim balkonom i prozorima.

Ivana: oprosti, ali ne mogu odoljeti. Potrčala je i bacila se na krevet.

Mario se nije mogao prestati smijati...