Kako mi je Mario Mandzukic promijenio zivot!

HERE COME'S THE BRIDE

Mario je stajao pred vratima.

Mario: uđi ajde hahha

Ivana: Mario....

Zagrlio ju je jednom. Uhvatio za ruku i uveo u sobu. Njegovi roditelji su sjedili za stolom.

Mato: stigla nam nevista

Jelica: dođi da te vidimo.

Ustali su se. Ivana se nasmiješila i upoznala s roditeljima. Dala im je i svoje poklone.

Jelica: kako si samo znala da su mi od jagode najdraže

Ivana: ptičica mi je šapnula hhaha

Jelica: Mario, Mario!!

Mato: a ovo vino bismo mogli probat. Šta kažete dico?

Mario: ja sam za

Ivana: naravno.

Sjeli su za stol. Naravno da im je svima bilo užasno neugodno.

Jelica: Marijo mi je rekao da si mu pomogla izabrati stan.

Ivana: ne sviđa vam se baš??

Mato: šta ti je? Baš vam je lipo tudi. Imate dobar pogled na Zagreb.

Jelica: i super si ga uredila. Samo pitam Ive.

Već ju zove nekakvim nadimkom, možda joj se sviđa ili se samo pravi.

Večera je stigla. Jelica i Ivana su otpakiravale hranu.

Jelica: ovo je užas ta hrana iz hotela. Sutra ja kuham, sutra mu je rođendan.

Ivana: baš super. Mislim da njemu isto fali domaća kuhinja.

Jelica: hoćeš samnom sutra na tržnicu. Nisam ništa nosila znam da tu ima velika. Pa možemo i pričati.

Što sad to znači. Hoće mi reći da mi je bolje da se vratim odakle sam i došla. Šta da kažem sad

Ivana: da dolac. Super može

Jelica: idemo sad jesti dok se ne ohladi.

Dok su jeli, malo su se i opustili. Mato i Jelica su im pričali što je novo u Slavoniji i tako. Nitko nije spomenio Ivaninu mamu jer su ju poznavali. To ju je začudilo. Htjela je nešto reći, ali je ipak šutila. Mato ju je ispitivao o faksu, a onda se sprdao s Mariom jer je on keramičar. Ivana se smijala kao luda. Jelici se vidio sjaj u očima kada je upoznala pravu Ivanu. O nogometu nitko nije pričao. Ivana je ostala do pola deset, a onda se ispričala i rekla kako je već dosta ostala, a i sutra će se vidjeti. Jelica ju je podsjetila na dogovor.

Ivana je stajala i razmišljala dok je čekala tramvaj. Bila je zadovoljna kako je cijela večer prošla. Svidjeli su joj se njegovi roditelji, podsjećali su ju na njezine iako se oca slabo sjećala. Bila je smirena, nije samo šutila i slušala i ona je pričala, smijala se. Njegov otac je imao onaj bosanski humor u sebi mogao je nasmijati bilo koga. A njegova majka je bila topla i draga žena, puna ljubavi za svoju obitelj, ali i za svoje bližnje.

Stigla je kući. Mateja je imala običan izraz lica spreman na sve.

Mateja: kako je bilo

Ivana: bilo je..... odlično

Mateja: ajme pao mi je kamen sa srca

Ivana: a tek meni, sad mogu mirno zaspat.

Mateja: nejdeš ti nigdje dok mi sve ne ispričaš.

Ivana: roditelji su mu super. Dragi su oboje. Mislim da sam im se svidjela. Svidjeli su im se pokloni. Pogotovo vino njegovom tati. Sutra idem s Jelicom na dolac.