Slučajni susret

1.1K 37 0
                                    

Ivana: ( nevjerujem koliko ljudi mogu biti bolesni , ah nisam ni ja daleko pricam sama sa sobom )nasmije se sama sebi.
  Danas je morala u SB (slavonski brod) imala je predavanje. Prvo je morala svratiti u ljekarnu po lijekove majci. Usla je unutra , ispred nje ne stojao visoki mladic smeđe kose. Prilično jak i istetoviran. Onako u sebi pomislila je neki propalica. Kupio je nekakve masti za bolove. Okrenuo se pogledali su se u oci. Kao da joj je od nekuda bio poznat. Pa da ajme kako si glupa Ivana pa to je onaj seljak. Istrcala je van.

Ivana : (glasno se izderala.) Halo dečko ! Prvi puta nije cuo a onda je jos glasnije . Haloooo dečko !

X : šta hoćeš autogram

Ivana: ne bahati se seljačino

X: molim , okrenuo se, shvatio tko je to i prekrio si lice rukama. Pa jel to gospođica ljubilica.

Ivana: vidim da si propalica nebi se ni ispričao.

X: daj čekaj

Ivana je stajala okrenuta leđima i čekala. Nitko nije prilazio, a onda je krenula nazad.

Čula je kako netko trci iza nje. X je stojao ispred nje a u rukama je držao buketić od  nekog cvijeća.

X: možeš li mi sad oprostiti??

Ivana: smijala se iz srca. Gledala je suvislo u njega

X: ma znaš, jucer sam slavio nešto s prijateljima pa sam pretjerao. Cijelo jutro se loše osjećam.

Ivana: da oke valjda. Ionako se nadam da  vise nećemo sresti.

X: možemo se bar upoznati da ne ispadne da se ljubim sa strancima. Ja sam Mario.

Ivana: ajd dobro, ja sam Ivana i kasnim na predavanje.

X: onda Ivana , vidimo se

Ivana : Neeee hahahaha

Jao ne, zaboravila sam otici u ljekarnu......

Kako mi je Mario Mandzukic promijenio zivot!Where stories live. Discover now