Kako mi je Mario Mandzukic promijenio zivot!

FUCK THE MONEY

Ivana: Mario, moram ti nešto reći...

Mario: da, što je??

Ivana: ali ne smiješ se naljutiti

Mario: neću

Ivana: obećaj mi, ozbiljna sam....

Mario: zabrinjavaš me sad

Ivana: samo obećaj

Mario: obećajem

Ivana: idem u Zagreb sutra

Mario: zašto bih se naljutio pa dobro hahahha vratiti ćes se

Ivana: neće me biti tri mjeseca

Mario: o čemu ti pričaš

Ivana: pa na faksu su mi rekli da je najbolje da još jedan semestar završim tamo i dok bude pauza da se prebacim jer tu ima puno papirologije i svega pa da ne kompliciramo

Mario: Ivana ti mene zezaš, jelda hahahhaha to mi sad vraćaš zbog onog jučer

Ivana: to sam danas odlučila i ja se slažem da je tako najbolje

Mario: šta, teško ti je ovdje malo više se potruditi zbog mene

Ivana: uopće nije tako, znaš da mi je najljepše tu sa tobom, ali
..

Mario: što ali, reci mi

Ivana: ionako smo razdvojeni i ovdje cijelo vrijeme, preživjet ćemo ta tri mjeseca, a u ostalom i viđat ćemo se pa nije to tako daleko

Mario: ti želiš otići, jel tako??

Ivana: ne pričaj gluposti Mario, sve sam ti objasnila

Mario: ja na to ne pristajem

Ivana: pa nisi ti taj koji određuje, smiri se

Mario: ako ti mene sad ostaviš....

Ivana: što ćeš napraviti? I kao prvo ne ostavljam te, a kao drugoo....

Mario: drugo me uopce ne zanima, ja sam svoje rekao

Ivana: ne nisi zapravo, objasni mi što će se to dogoditi ako ja odem

Mario: e pa to ćeš saznati, jedino ako odeš

Mario se ustao, pokupio jaknu s vješalice i zalupio vratima od stana. Ivana je prekrila lice rukama te se naslonila laktovima na stol. Čak ni nije mogla plakati. Ove njihove svađe su joj došle do grla. Svi njihovi prekrasni trenutci sada su se izjednačili s onima lošima, odlučila je preksuta otići u Zagreb. Znala je da je čekala zadnji čas da mu sve to kaže, ali bojala se upravo takve reakcije.
Prošla su dva sata i Mario se vratio kući.

Mario: o pa ti si još ovdje?

Ivana: odlazim u petak...

Mario: Ivana, ja ne razumijem, ja se više ne mogu ni ljutiti, samo mi objasni sada, evo sjedni tu kraj mene i ispričaj mi zašto želiš pobjeći u Zagreb.

Ivana je sjela kraj njega. Njegove tamne oči su ju gledale. Možda zadnji put istim pogledom, pogledom koji moli da ostane...

Ivana: Mario jaaa...meni je ovo preteško, ja sam ovdje zarobljena

Mario: ali pričali smo o tome i rekao sam da ću se potruditi samo mi daj malo vremena

Ivana: ne, pusti me da pričam sada, ja sam se neki dan pokušala prisjestiti kako izgleda normalan život, kako je moj život izgledao prije nego sam tebe upoznala

Mario: jel ti to sad meni govoriš da je cijeli tvoj život greška samnom, zar ti je žao svega što smo prošli??

Ivana: nisam to rekla