Kako mi je Mario Mandzukic promijenio zivot!

DOSADAN ŽIVOT

Teren je još uvijek bio jako osjetljiv. Nisu bili baš razgovorljivi. Barem su se brže pakirali. Začudo došli su do kraja. Mario je još nešto skupljao, a Ivana je pripremala večeru. Sjeli su za stol.

Mario: dobar tek!

Ivana: i tebi!

Nakon toga opet je bila neugodna tišina

Mario: Ivana, sve je u redu. Ja sam to prebolio. Neću nikada zaboraviti Peru, ali nemogu ni živjeti u prošlosti.

Ivana: imaš pravo. Neznam kako bih ti se obratila sad uopće ako želiš iskreno

Mario: ali drago mi je da znaš. Mogu  to s nekim podijelit. Odmah mi je lakše. I dosada sam opet imao taj teret jer ti nisam rekao

Ivana: večera je, nećemo više o tome. Idemo nešto veselije. Sutra se selimo

Mario: da, nažalost

Ivana: šta sad te uhvatila nostalgija

Mario: a je da. Nisam ja tu bio tako dugo, al se navikneš znaš

Ivana: pa i ja sam se navikla tu mogu ti reći. Nije ni meni jednostavno

Mario: šta ćemo sad raditi

Ivana: prati suđe pa ga spremiti

Mario: to ćeš ti, a ja??

Ivana: ha-ha nije smiješno

Mario: dobro zajedno ćemo ajde. Ja brišem. To me i mama uvijek tjerala

Ivana: lijepo te odgojila

Mario: jel bi ti njih htjela upoznati

Ivani je ispao tanjur i razbio se na podu

Mario: hej šta mi razbijaš posuđe hahahahha. To bi bilo ne zar ne??

Ivana: a nije ne, već je odgoda za još malo

Mario: ma kužim sve

Ivana: to je za mene velik korak jer to je ipak tvoja obitelj. Neupoznaješ bilo koga s obitelji

Mario: nisi mi ti bilo tko

Ivana: znam, al možemo s time malo pričekati ipak

Mario: zadnja svađa u ovom stanu

Mario je blago dobio šakom u stomak

Mario: auuuuu. Udaraš ko muško

Ivana: ja nisam imala brata da me brani pa sam sama sebe

Mario: vidim

Bili su jako umorni pa su otišli rano spavati. Da bilo je devet sati. Zapravo uopće nisu mogli zaspati. Ivana se ponovno obukla i krenila prema Mariju. Otvorila je vrata, a on je taman krenio kucati na vrata.

Ivana: izvolite ??

Mario: nemogu spavati

Ivana: ni ja

Mario: šta ćemo sad

Ivana: nemam pojma idemo gledat tv

Mario: nema ništa već sam gledao

Ivana: naći ja sam ti drugi izbor

Mario: ajooj hahah

Ivana: idemo leć samo. Uđi ajde

Legli su na krevet jedno do drugog, samo su pričali, a onda se ljubili. Nisu htjeli više od toga. Ni jedno ni drugo. Ovaj put Mario je zaspao kod Ivane. To im više ni nije bio problem

Ujutro su se rano ustali. Stigao im je kombi za useljavanje. Tri sata su prenosili sve stvari. Sjeli su na parket u novom stanu.

Mario: ja više nemogu

Ivana: ja ću crknit

Mario: aj idemo još malo. Da imamo di spavat barem. Još dugo su radili. Namještaj je sav bio raspoređen. Ivana je namještala zavjese, a Mario nosio još neke teške stvari. Stan je na kraju bio prekrasan. Savršeno su sve uredili. Ostalo je još par kutija s nekim sitnicama. Sjedili su jedno do drugog na kauču.

Mario: htio bih te nešto pitati

Ivana: pitaj

Mario: a mal je neugodno hahhaha

Ivana: ajme pa reci

Mario: pa hoćemo spavati u istom krevetu, ako ti nesmeta

Ivana: hmm.. pa zašto ne

Mario: znaš kako se sad glupo osjećam. Hoću propasti u zemlju od srama

Ivana se pukla smijati

Mario: nemoj mi se smijati

Ivana: pa dobro šta sad

Mario: jel idemo spavat onda

Ivana: mislim da ću noćas zaspati na kauču

Mario: Mrš

Ivana: šalim se samo budalo moja

Mario ju je onda uhvatio i počeo škakljati

Ivana: a pusti me mooolim te

Mario: onda me više nesmiješ zezati

Ivana: nikad dok sam živa

Mario: ja se sad ljutim. Ti mene nikad neshvaćaš ozbiljno

Ivana: tebe hahahhahah pa normalno

Mario: (opet mu je pobjegao smješak) dođi vamo

Onda su se opet ljubili na kauču. Imali su tako dosadan život,ali su bar bili sretni. Imali su jedno drugo i bilo im je dovoljnom