Kako mi je Mario Mandzukic promijenio zivot!

ZAJEDNIČKI ŽIVOT

Mario: dobro jutro ljepotice

Ivana: dobro jutro!!

Mario: dugujem ti ispriku

Ivana: sve ti je oprošteno zato što nisam morala spavati na onom tvrdom kauču

Mario: a za ono što sam te jučer ujutro ostavio

Ivana: ajoj da. Pješačila sam 2 sata do faksa

Mario: koja sam ja glupa budala. Sjetio sam se tek na stadionu.

Ivana: pa dobro je nisam umrla

Mario: zato te danas poslije razgledavanja stanova vodim na jedno posebno mjesto.

Ivana: di????

Mario: pa neć biti iznenađenje ako ti kažem

Ivana: jesi neki

Mario: idemo sad gledat teletabise

Uhvatio ju Ivanu i zajedno su ležali na kauču i gledali teletabise. Mario je bio presmiješan, oponašao je svakoga. To je Ivanu tjeralo do suza.

Zvvvvvvzzzzrrrzzvvrr

Mario: halo. Da Mario je. Danas u dva. Dobro, hvala. Vidimo se.

Ivana je šutila.

Mario: a zašto me sad nepitaš tko je kad ti želim reć???

Ivana: hahha dobro ko je?

Mario: agent za nekretnine

Ivana: a idemo danas gledati stanove??

Mario: da, nadam se da ćemo pronaći nešto za sebe

Ivana: za tebe. Hoćeš reć

Mario: hoćeš li ti ikada prihvatiti da smo mi zajedno

Ivana: a znaš da je još rano za takve stvari. Poput stana.

Mario: mi možda jesmo zajedno tjedan dana hahahha, ali ti znaš da smo mi zajedno zapravo puno duže. Od početka ljeta smo nerazdvojni. To je već par mjeseci. Ne kažem da se trebamo sutra ženit, ali zašto nebi živjeli zajedno.

Ivana: a pa valjda si u pravu

Mario: ja sam uvijek u pravu

Ivana: i ti se onda ljutiš kad ti kažem da si umišljen

---------

Ivana i Mario su krenuli u razgledavanje stanova. Agent je bio neki uštogljeni gospodin, užasno naporan da ga Ivana nije mogla slušati.

Ušli su u prvi stan. Bio je blizu stadiona. Udaljen 7 minuta. Ušli su unutra, sve je bilo prekrasno namješteno. 3 sobe, 2 kupaonice, velika kuhinja i dnevna. Ali je bilo nekako preveliko za Ivanu, a i za Marija.

Mario: što kažeš

Ivana: pa lijep je hmhm

Mario: to mi je dovoljno da kažem da idemo dalje.

Došli su u drugi stan. Agent im je otvorio vrata. Ivana je skoro pala preko praga. Bio je malo stariji. Mario ju je pridržao. Zidovi su bili od cigle prošarane svakakvim bojama. Nije bilo baš uredno. Prošli vlasnici očito baš i nisu bili neki.

Mario: jel te trebam pitat

Ivana: ne hahah, al ako se tebi sviđa

Mario: de idemo brže odavde da nas još ne napadnu neki hippiei.

Treći stan je bio na jako lijepoj lokaciji. Veliki park je bio ondje. Puno zelenila i drveća. Zgrada je bila nova. Stan je bio na drugom katu. Agent ih je pustio unutra. Taj sjaj u Ivaninim očima jednostavno je bio neopisiv. Samo jedan pogled u nju Mariju je bio dovoljan. Uhvatio je Ivanu za ruku, a onda sigurno

Mario: uzimamo ovaj

Ivana: jesi siguran ( glasom koji je govorio da želim ovaj stan i nijedan drugi.)

Mario: sigurno.

Vratili su se kući, cijelu večer su proveli pretražujući trgovine namještaja. Ivana je gledala zavjese. Mario je gledao opremu za teretanu. Nisu mogli dočekati taj trenutak useljavanja