Kako mi je Mario Mandzukic promijenio zivot!

PARTY(NOT)BREAKER

Ivana: Matejaaa!!! Disi??

Mateja: tu sam. Šta se dereš??

Ivana: jesi dobila moju poruku

Mateja: koju poruku??

Ivana: o ne šta ću sad?

Mateja: šalim se jesam hahha

Ivana: jel ti znaš koliko je ovo ozbiljno??

Mateja: da i zato si mu kupila najljepši poklon

Ivana: šta to??

Mateja: sat

Ivana: sat??

Mateja: da sat

Ivana: pa Mateja, on bar satova ima

Mateja: ovaj je poseban

Ivana: jel mogu ja vidit taj sat??

Mateja: nije gotov

Ivana: šta si ti naručila sat iz kine pa očekuješ da stigne do navečer

Mateja: ne budalo. Kupila sam sat

Ivana: daj da vidim

Mateja: nije kod mene, kažem ti nije gotov

Ivana: ja ništa ne kužim

Mateja: slušaj, kupila sam jedan divan sat, muški crni. Baš je krasan. Imam jednog prijatelja što radi u zlatarnici. Obećao mi je do navečer taj posao

Ivana: koji posaooooo. Nemam više strpljenja

Mateja: ugravirat će Mario&Ivana♡

Ivana: stvarnooo

Mateja: da stvarno

Ivana: Mateja ti si najbolja

Mateja: idi se spremat. Znaš ti koliko je sati

Ivana: ideš i ti

Mateja: znam, al nije rođendan od moga dečka, nego od tvog. Danas moraš biti posebna.

Ivana: da,da da idem sad. Hvala ti još jednom. Neznam šta bi bz tebe

Mateja: ajojjj

Ivana je kupila novu haljinu. Bila je u nekoj nijansi ružičaste. Svilenkasta, kratka i jako uska. Dugo se kupala. Nekako nije mogla iz glave izbaciti to da Mario nije rekao mami ni da su živeli zajedno, a to nije bilo dva tjedna, a tek ono s djecom. Ne razmišlja ona o udaji, ali zar ne gubi vrijeme s nekim tko nema iste stavove. Pokvarila si je rođendan. Nemože to sad spomenuti Mariju danas, ali će morati i to uskoro prije nego ode u Njemačku. Sada je i shvatila da njen povratak ovisi o tome. Kako da sad slavi rođendan s njim. Izašla je van iz kade. Ona kao da ju je samo poticala na razmišljanje. Stala je pred ogledalo. Pogledala je u svoje čisto lice, bez šminke bez maske bez ičega. Zapitala se može li jedan nogometaš željeti uopće djevojku poput nje. Stoput joj je dokazao da želi biti s njom, ali to joj se pitanje stalno nameće. Što joj se događa danas. Ne želi upropasititi njegov rođendan. Kakva je to djevojka. Možda bi bilo najbolje da izađe iz kupatila. Mateja joj je sušila dugačku kosu, a onda ju i opeglala.

Sjele su zajedno večerati.

Ivana: moram ti nešto reći

Mateja: što se dogodilo

Ivana: nije ništa ozbiljno pa zapravo i je za mene, ali neznam kako da ti to kažem sad.

Mateja: radi se o tebi i Mariju zar ne?? Uvijek tako počneš pa izbiju problemi

Ivana: danas mi je njegova mama nešto rekla

Mateja: ako je nešto grozno nemoj joj vjerovat. Davidova mama je meni rekla da se on drogira i da puši, da je imao već 20 djevojki, ali laže samo zato jer ne voli mene.

Ivana: rekla mi je da Mario ne želi djecu, ne baš tim riječima, ali nije ni bitno.

Mateja: ajoj..... znam da ti voliš djecu

Ivana: nije joj ni rekao da smo živjeli zajedno. Ona me pitala jesam ikad prespavala

Mateja: ovo je grozno baš. Nemam riječi. Al Mario da ne želi djecu!!

Ivana: znam i meni je čudno, pitat ću ga, ali neznam hoće mi lagat il što ja znam

Mateja: samo nemoj danas

Ivana: nisam ni mislila, ali prije nego odem u Njemačku moram jednostavno.

Mateja: ne mogu ni zamislit kako je to čuti

Ivana: loše, idem se sad spremiti, a onda cijelu noć glumiti

Mateja: glumiti?

Ivana: kako da se zabavljam pored svih tih problema

Mateja: neće ti sad to uništiti večer

Ivana: već je gotovo. Kad stiže taj sat.

Mateja: trebao bi uskoro. Daj slušaj ako netko bude zvonio idem se i ja spremit

Ivana se šminkala pred ogledalom. Gledala si je u oči,  a u svojim očima ona je vidjela djecu, ako Mario to ne vidi oni nemaju šta raditi zajedno. Nije se puno našminkala. Maskara i tamno rozi ruž. Nije htjela obući haljnu. Tako joj je savršeno pristajala kada ju je kupila. Sad ju je obukla,izgledalo joj je očajno. Samo zato što je napravila takav izraz lica. Haljina je bila kao krojena za nju, a ona je mislila da visi s nje. Obula je svoje bijele zatvorene štikle. Na ruke je stavila još neke narukvice, da ne izgleda previše svečano. Čula je da netko krupnim koracima korača prema njenoj sobi. Otvorila je.

Mateja: evo ga.....sat

Ivana: ajoj

Mateja: otvori da vidimo.

Otvorila je kutijicu. Sat je bio prelijep. Svečaniji crni, sa kožom sa strane. Na unutrašnjoj srebrnoj strani divno je bilo ispisano

Mario&Ivana♡.

Ivana: savršeno je

Mateja: taman sam mislila da neće doći

Ivana: ovo ostaje među nama zar ne??

Mateja: naravno budalicee.

Ivana: idem ja van. Sad će on svaki trenutak. Uzela je kaputić, torbicu i sat. Čekala je pred zgradom deset minuta. Skoro je krenula natrag u zgradu, ali je vidjela njegov auto.

Mario: oprosti što kasnim,mama.... Neću se ni trudit objašnjavat.

Ivana: nema veze. Bitno da si došao.

Mario: bolje da krenemo. Doći će prije nas

Ivana: čekaj. Prvo da otvoriš poklon

Mario: aha dobro ipak je od tebe.

Otvorio je kutiju. Razvukao mu se smiješak.

Mario: Ivana, savršen je

Ivana: okreni

Mario: štaaaaa??? Ovo je najbolji sat koji imam

Ivana: to znači da ti se sviđa

Mario: sviđa??? Nikad nisam dobio nešto ovakvo. Ivana najbolja si.

Vozili su se prema klubu. Još nije bio potpuni mrak. Mario je stao na pješačkom, a majka je gurala dijete u kolicima. Skoro je zaboravila, ali ne, ne može ona imati jednu noramlnu večer s dečkom. Stigli su. Buka je bila, bilo je puno mlađih, baš ono što Ivana mrzi. Tako je bilo skoro cijelo vrijeme. Pokušavala se zabaviti. Smijala se i plesala, ali sve je bilo gluma. Mario nije bio glup, dobro ju je znao, ali nije ništa govorio. Svi su se dosta kasno razišli. Ivani je već bilo muka od kluba. Htjela je kući, ali njen prijevoz je i domaćin. Odvezao ju je kući. Skoro cijelo vrijeme su šutili.  Samo su se pozdravili na kraju.