Kako mi je Mario Mandzukic promijenio zivot!

BACK TO.... YOUNG AND FUN

Na stolu je još bila kutija s haljinom. Ivana se bojala započeti razgovor. Skužio je u kojem smjeru ide Ivanin pogled.

Mario: ovo ćemo maknuti.

Uzeo je kutiju i odnio ju u garderobu.

Mario: zašto se brineš započeti razgovor. Meni možeš sve reći

Ivana: ali ti si učinio nešto lijepo, a ja sam se ponjela kao da me samo želiš kupiti

Mario: ali nisam ni ja sve dobro. Trebao sam ti reći.

Ivana: ja baš i nebi išla na tu večeru

Mario: sve kužim nemoraš mi ništa reći

Ivana: ne kužiš. Ja ne želim da naša veza bude eksponirana i da svi znaju. Nemoj sad misliti da te se sramim, ali ja sam više povučena osoba

Mario: znam i ja želim isto. Nema potrebe da svi znaju. Znaš da se moramo iseliti za tjedan dana.

Ivana: već?  Ovaj stan mi je baš prirastao srcu.

Mario: a tek meni tu sam skoro 4 godine.

Ivana: tamo će nam biti bolje sigurna sam

Mario: jel dolaziš danas na utakmicu

Ivana: nogomet hahaha. Znaš da volim al nemam danas vremena

Mario: a čime si to zauzeta

Ivana: zaboravljaš da ja idem na faks. Imam ispit sutra. Neda mi se učit.

Mario: onda i bolje da nisam doma hahha. Sam ti uči.

Ivana: a kad ti misliš sve ovo spakirati.

Mario: ajoj, ja još ovaj tjedan idem igrat u Split.

Ivana: šta ćemo sad. Morat ću sve sama.

Mario: jel imaš tu neku prijateljicu

Ivana: da ma njih 100 znaš

Mario: sarkastično moje ( poljubio ju je obraz i izašao )

Ivana je učila cijeli dan. Mario je došao navečer.

Mario: heej ljepotice

Ivana: kako je prošlo

Mario: super pobijedili smo

Ivana: neka ajde

Mario: idemo van danas

Ivana: jel to pitanje

Mario: ne kažem ti

Ivana: čekam da to kažeš cijeli mjesec. U Zagrebu smo, a svaku večer u stanu.

Ivana je obukla najljepšu haljinu što je imala bila je tamnoplava uska ne prekratka. Neizostavni crveni ruž i raspustila je svoju dugu kosu. Mario je obukao jednostavne crne hlače, a na to casual bijelu košulju malo više raskopčanu. Kad su ugledali jedno drugo. Ajmee

Mario: izgledaš predivno.

Ivana: nisi ni ti loš

Mario: trebao sam te češće izvoditi

Ivana: di me vodiš

Mario: vidit ćeš

Vozili smo se pola sata, a onda smo izašli pred najvećim i najboljim klubom u cijelo Zagrebu. Uhvatio ju je pred svima onako frajerski. U klubu je bila buka i galama. Reflektori i svjetla. Ivana nikad nije bila tako negdje. Uživala je. Plesali su i pili cijelu noć skoro

Mario: jel ti se sviđa

Ivana: nego šta. Mi ćemo ovo češće.

Mario ju je uhvatio oko struka, a onda su se ponovno ljubili....

Klub se već počeo prazniti. Izašli su van Mario je pogledao na mobitel. Bilo ja pola 4 ujutro.

Mario: Ivana pola 4 je hahha

Ivana: ajme šta već

Mario: neka je hahah dosad smo se ponašali ko stari bračni par

Ivana: čekaj da izujem ove cipele. Drži me hahha

I tako je seljanka Ivana hodala bosa.

Mario: ja mislim da nije baš pametno da ja vozim

Ivana: nazvat ćemo taxi

Čekali su dvadest minuta, a dotada su se valjali od smijeha. Vjerojatno zato što su i bili pripiti. Stigli su kući bilo je skoro pola 5. Ivana je zaspala u Marijevoj sobi zajedno s njim. Spavali su jedno do drugo. Kad su se probudili bilo im je malo čudno, ali su se prisjetili uz glavobolju i Ivanino povraćanje na prošlu noć.