Kako mi je Mario Mandzukic promijenio zivot!

IVANA NAPOKON

Buđenje je naravno za oboje bilo čudno. Osjećali su neku čudnu toplinu oko srca. Ivana po prvi puta nije imala kontrolu u svome životu. Sve je išlo u smjeru Marija Mandžukića. Srce joj je znalo što želi već duže vrijeme. Jedino su njeni postupci mogli biti kontrolirani. Ivana se prva ustala, a time je i probudila Marija koji ju je počupao za kosu. Ispustila je bolan jauk, a on je jadan od tuge počeo gladiti po glavi i govoriti da će sve biti u redu.

Ivana: dobro jel me možeš sad pustiti, ne boli baš tako jako.

Mario: da ti možda doesem leda??

Ivana: e više se ni nesjećam

Mario: jesi gladna

Ivana: jesam da, jel ima tu uopće šta za jest??

Mario: čekaj da odem pogledat.

.....

Mario: izgleda da su ova jaja stara 3 mjeseca. Šta misliš jesu jestiva???

Ivana: odo ja u trgovinu. Donjet ću i tebi nešto.

Mario: ovaj a jel trebas....

Ivana: ne netrebam i nemoj me molim te smatrati nekom siromašnom jadnicom. Radila sam cijelo ljeto.

Mario: dobro nemoj se odmah ljutit.

Ivana: ajde vidimo se

Mario: (hmm, a mogao bih malo postaviti taj stol. Da ju iznenadim. Imam tu i neku vazu. Znam da sam ju vidio.

Ivana se vratila pola sata poslije. Na stolu su bila dva tanjura i bezveze smotane salvete. Na sredini je bila vaza sa nekakvom travom. Pomislila je u sebi što je sad ovo.

Ivana: Marioooo

Mario: o došla si

Ivana: kakav si to nered napravio. Šta je tebi.

Mario je ljutito bacio krpu na pod i izletio iz sobe.

Ivana: de šta ti je....(ajme Ivana, tuko jedna. Pa to je sve napravio zbog tebe. Pa normalno da ne izgleda lijepo kad je on s tim svojin debelim prstima pokušao išta. A šta da mu sad kažem. Kako sam glupa.)

Ivana: (kuc-kuc) Mario aj otvori

Mario: molim te da se makneš

Ivana: a, želim ti se ispričati. Daj mi dvije minute.

Došetao je do vrata i otvorio.

Mario: imaš samo dvije minute

Ivana: oprosti što nisam odmah shvatila. Tek sam sad vidila što si ti htio postići. Oprosti što sam tako reagirala.

Mario: ali ti na sve tako reagiraš. Znam da ti je sad teško u životu. Ponašaš se kao da ti je srce od kamena. I ne neću sad ispast manje muško, al sorry i ja imam osjećaje.

Ivana: ajoj, to je tako slatko

Mario: evo nje opet. Ajd makni se molim te

Ivana: nisam tako mislila

Mario: šta ti očekuješ da ja tebi čitam misli

Ivana: pa da mi čitaš misli znao bi da si ti osoba prema kojoj sigurno nisam hladnokrvna.

Mario: ne kužim uopće

Ivana: hoćeš sad skužit ( uhvatila ga je oko vrata, a onda poljubila kao u filmovima. I da Mario je bio potpuno siguran što je ona mislila