Kako mi je Mario Mandzukic promijenio zivot!

DEJT

Prošla su dva dana otkad se Mario vratio u Zagreb. Još uvijek se nije javio Ivani. On zna zašto, želi da joj fali,ali ona ne kuži. Samo sjedi pokraj mobitel i čeka poruku. Naravno ometa ju u učenju. Odjednom je zazvonio. Samo joj Mateja javlja da će kasniti kući i da ju ne čeka s večerom. Ivana nije ništa kuhala četvrtak joj je bio dan kad joj se ništa ne da. Ponovno je stigla poruka. Mislila je da je opet Mateja. Odjednom su joj se zjenice raširile. Ovaj put je bila Marijeva poruka.

Mario- eej nismo se dugo vidjeli. Može večera. Četvrtak je :p

Ivana- neznam baš

Mario- a onda drugi put

Ivana- a kad si mislio

Mario- u 8,al kad nećeš

Ivana- a može ipak

Mario: budi vani u pola

Ivana: oki

Ivana se sada morala obući malo pristojnije i svečanije. Obukla je dužu ljubičastu prošaranu haljinu. Imala je malo duži jednostavan sako i sandale s nižom petom. Kosa joj je bila prekrasna. Nosila je velike kovrče. Šminka jednostavna lijepa i svečana. Mario je stigao u svojem uvijek sjajnom crnom autu. Ivana ga je tiho pozdravila onako malo i ljuto zato što se nije javio. Zato mu i je bila još ljepša. Vozili su se u autu

Mario: što si radila ovih dana

Ivana: ma dosada i učenje. Ti??

Mario: kako ti se svidio gol il ono poslije njega hhahah

Ivana: već sam ti rekla. Dosadan si

Mario: ko je tebe naljutio

Ivana: onaj koji pita

Mario: zato što ti se nisam javio

Ivana: da i onda me samo odjednom pitaš za večeru

Mario: to ti smeta

Ivana: naravno da mi smeta. Mogao si bit mrtav,a ja nebi znala

Mario: to bi onda bilo na televizoru

Ivana: nebrini nisi ti toliko bitan

Mario: jel hoćeš da ti se ispričam

Ivana: to bi bilo lijepo

Mario: neću hahhahah

Ivana: pusti me da izađem van odma. Da se nebi još tu s tobom zezala

Mario: ej dobro je oprosti

Ivana: ne kužim zašto se sad tako ponašaš. Znam da smo krenuli ispočetka,al ne ponašaj se kao da me ne poznaješ

Mario: sorry danas sam malo glup

Ivana: i to s porukama jel ti toliko teško napisati hej u poruku. Samo jednu da znam da je sve u redu.

Mario: nisam tako razmišljao kad ti se nisam javio. Oprosti i za to

Ivana: četvrtak je hahhaha

Mario: da moram ubuduće paziti

Ivana: nećemo si sad upropastiti večeru. Gdje idemo uopće

Mario: mislio sam negdje drugdje,ali sam vidio kako si se spremila pa sam promijenio.

Ivana: ne moraš samo zbog mene

Mario: pa neideš u fast food tako obučen

Ivana: htio si me odvest u fast food

Mario: možda hahha

Ivana: tvoj ukus me razočarao

Mario: nisam ti ni rekao,ali izgledaš prekrasno

Ivana: hvala hhaha. Ništa posebno

Mario: a di je ono nisi ni ti loš

Ivana: danas si loš hahhaha. Šalim se samo.

Parkirali su i našli se ispred ogromnog hotela Westin. Ivana je otvorila usta. Nije baš bilo riječi. Mario je prošao pokraj nje i uhvatio ju za ruku. Ušli su zajedno. Pitali su ga na koje prezime je stol.

Mario: Mandžukić

Unkonown: izvolite gospodo

Ivana: naći ipak si planirao ovo

Mario: moram te malo zezati. Pa nebi te nikada odveo u fast food. Osim da baš želimo neš ići

Konobar je stigao s tanjurima i pićima. Mario je već sve naručio. Ondje su se nalazila samo Ivanina omiljena jela.

Ivana: pa Mario hahah

Mario: malo da se iskupim što te nisam nazvao

Ivana: ovo sve izgleda predivno

Mario: jesam pogodio

Ivana: al kako se svega sjećaš

Mario: kad ćemo mi van. Sad si me navikla na klubove.

Ivana: može već sutra hahah

Mario: zašto ne hahha

Ivana: šalila sam se samo. Ti sigurno imaš obveza oko treninga i nogometa. Znam da si umoran

Mario: a ti ideš na fakultet,učiš i usto još i radiš. Duplo više nego ja pa nađeš vremena za mene

Ivana: lijepo si to rekao hahahha

Uhvatio ju je za ruku. Oni kao i uvijek još su dugo pričali i kasno se vratili kući. Ivana je  sve prepričavala Mateji. Svaki put kada se vratila, vraćalo se i njeno povjerenje u Marija,koje je nažalost izgubila. Mario ga nikada nije gubio,ali je i on sve više vjerovao Ivani.